Evropa se suočava sa ozbiljnom energetskom krizom izazvanom konfliktom između Irana i Izraela, uz direktno učešće SAD, ponavljajući scenario iz ruske invazije na Ukrajinu.

Cene gasa na evropskim berzama skočile su za više od 25 procenata nakon napada na katarsku infrastrukturu Ras Lafan, a nafta se trguje na oko 113 dolara po barelu. Trenutne cene su više nego dvostruko veće od nivoa pre početka konflikta.

Nakon 2022. godine, EU je rapidno smanjila zavisnost od ruske nafte, gasa i uglja. Danas, samo oko 2 procenta uvoza nafte dolazi iz Rusije. Ali Amerika je postala ključni stub evropske energetske bezbednosti - evropski uvoz američkog tečnog prirodnog gasa čini približno 57 procenata ukupnog uvoza EU. Nemačka uvozi 96 procenata svog LNG-a iz SAD.

Ova zavisnost nosi političke posledice. Evropski lideri razmatraju hitne mere uključujući cenovna ograničenja i poreske olakšice, ali raste zabrinutost da će visoke cene energije ojačati populističke partije.

Kriza je ponovo otvorila podele oko klimatske politike. Belgijski premijer Bart De Vever pozvao je na normalizaciju odnosa sa Rusijom radi pristupa jeftinijoj energiji, a slične ideje kruže i u delovima nemačke industrije.