Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama skočila je na 3,3 odsto na godišnjem nivou u martu, što predstavlja najvišu stopu u poslednjih skoro dve godine. Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,9 odsto, pri čemu je najveći udar pretrpela cena benzina.

Glavni pokretač inflatornog skoka je sukob sa Iranom i poremećaji pomorskog saobraćaja kroz Hormuški moreuz, kroz koji prolazi oko jedne petine globalne trgovine naftom i prirodnim gasom. Uprkos najavljenom primirju, broj brodova koji prolaze kroz moreuz ostao je drastično smanjen - samo 15 naspram uobičajenih 138.

Benzin je zabeležio skok od 21,2 odsto za jedan mesec, što predstavlja najveći mesečni porast otkako je Biro za statistiku rada počeo da prati ovaj podatak 1967. godine. Rast cena goriva preliva se i na druge sektore - avionske karte, odeća i troškovi domaćinstava već beleže povećanje.

Osnovna inflacija, bez hrane i energije, porasla je umereno za 0,2 odsto na mesečnom nivou, što pokazuje da se cenovni šok još uvek nije u potpunosti proširio na širu potrošačku korpu. Ipak, analitičari upozoravaju da skuplji dizel, transport i đubriva uskoro mogu izvršiti pritisak na cene hrane i usluga.

Federalne rezerve se nalaze pred teškom odlukom - da li da zadrže visoke kamatne stope za borbu protiv inflacije ili da rizikuju nezadovoljstvo potrošača zbog konstantno visokih cena. Stručnjaci ocenjuju da ukoliko geopolitička nestabilnost potraje, inflatorni trend može dodatno da se zaoštri.