Protivvazdušni sistemi NATO-a 5. marta 2026. godine presreli su i uništili balističku raketu lansiranu iz Irana, koja je preletela iznad Iraka i Sirije pre nego što je oborena pred ulaskom u turski vazdušni prostor. Fragmenti su pali u pograničnoj oblasti s Sirijom na jugu Turske, bez prijavljenih žrtava.

Turski zvaničnik izjavio je da Ankara smatra da je raketa zapravo bila usmerena ka britanskoj vojnoj bazi na Kipru, ali je skrenula s kursa pre nego što je bila presretnuta. Iran poriče lansiranje i tvrdi da je Turska "prijateljska zemlja".

Reakcija Ankare bila je oštra – Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je iranskog ambasadora, a ministar Hakan Fidan lično je uputio protestnu notu Teheranu s zahtevom da "izbegava svaki korak koji može dovesti do eskalacije sukoba".

Predsednik Erdogan izjavio je da Turska "ne ostavlja ništa slučaju" kada je u pitanju bezbednost granice i vazdušnog prostora, i da će reagovati "odlučno i bez oklijevanja" na dalja neprijateljska dejstva.

NATO je u potpunosti podržao Tursku. Portparol Alison Hart osudila je "nesmotrene napade" Irana u regionu i potvrdila "čvrstu" odbrambenu poziciju Alijanse. Američki državni sekretar Marko Rubio lično je kontaktirao Fidana i izjavio da napadi na turski suvereni teritorij su "neprihvatljivi".

Analitičari ukazuju da je pozicija Ankare delikatna – Erdogan je prethodno osudio američko-izraelske udare na Iran, dok je Fidan kritikovao iranske protivmere u Zalivu. Ako Iran namerno cilja tursku teritoriju, analitičari upozoravaju da će Ankara razmotriti "direktan sopstveni odgovor".