Predsednik Tramp je dugo bio fasciniran Ričardom Niksonom, uprkos skandalu Votergejt i ostavci. Sada je to divljenje dobilo novu dimenziju - pretio je da će izbrisati Iran kao civilizaciju pre nego što je odustao kada se Teheran saglasio da otvori Ormuski moreuz.

Ovaj pristup preslikava Niksonovu teoriju ludaka u diplomatiji - koncept gde se protivnik ubeđuje da ste nepredvidivi i spremni da uradite sve kako biste postigli ciljeve, čime ga primoravate na ustupke koje inače ne bi prihvatio.

Tokom šetnje sa budućim šefom kabineta Bobom Haldemanom 1968. godine, Nikson je artikulisao ovu strategiju: Ja je nazivam teorija ludaka, Bob. Želim da Severni Vijetnam veruje da sam stigao do tačke gde mogu da uradim sve da zaustavim rat. Kasnije je naredio saradnicima da prenesu sovjetskim predstavnicima da je njihov lider malo nestabilan.

Kritičari ukazuju da je Niksonova strategija u Vijetnamu rezultirala razornim bombardovanjem Hanoja za Božić 1972, a uslovi za mir bili su gotovo identični sa onima pre bombardovanja. Slična paralela se vidi i sada - Teheran se saglasio da otvori Hormuz, ali naplaćuje 2 miliona dolara po brodu, što znači da finansijski profitira više nego ikada.

Budući da nije postigao jasan uspeh u ovom konfliktu, verovatno traži značajan potez koji će mu omogućiti da se povuče i proglasi pobedu, ocenjuje Ali Vaez, direktor programa za Iran pri Međunarodnoj kriznoj grupi. Pitanje je: koliko puta ovakva taktika može da vas izvuče iz samokreiranih problema?