Psihološkinja: u sivim danima serotonin može da padne za 20 odsto - zato kiša nekim ljudima kvari raspoloženje

Posle jednog posebno vrelog leta, prva kiša izgleda kao olakšanje. Ali je ne doživljavaju svi tako. Neki ljudi se u sivim danima osećaju tužnije, umornije, bez volje za bilo šta - posebno kada loše vreme dođe iznenada i kada se kišni dani nadovežu jedan na drugi. Može li vreme zaista da nam menja raspoloženje?

Prema rečima Klare Anaje, psihološkinje u bolnici Quirónsalud u Kordobi, ovo nije redak hir malog broja osetljivih. Može da pogodi i do 60 odsto stanovništva. I nije reč o tome da li voliš kišu ili ne. Iza tog osećaja stoje manje dnevne svetlosti, san, promenjene navike i emocionalne asocijacije koje vezujemo za određeno vreme.

Oblačno nebo spušta serotonin

Prvo objašnjenje je bukvalno iza prozora. Kada je nebo oblačno, dobijamo manje prirodne svetlosti, a telo to oseća. Svetlost učestvuje u procesima povezanim sa biološkim ritmovima i regulacijom raspoloženja, uključujući i aktivnost serotonina - neurotransmitera povezanog sa emocionalnim blagostanjem, apetitom i snom. Prema psihološkinji, njegov nivo može da padne za 20 odsto. U igru ulazi i melatonin, hormon ciklusa spavanja i budnosti: manje svetla tokom dana pomera cirkadijalne ritmove i donosi onu pospanost i bezvoljnost, ponekad praćene apatijom i razdražljivošću.

Planovi propadaju, frižider se otvara

Sunčan dan te zove u šetnju, na trening napolju, na kafu na terasi. Kiša sve to briše. Izlet se otkazuje, ručak se odlaže, šetnja se ne dešava. Stvara se mali začarani krug: pada kiša, pa ostajemo kod kuće, krećemo se sve manje i gubimo stvari koje nas raduju - a time se sužava i društveni život. Ne zato što želimo da se izolujemo, nego zato što nam vreme menja navike. Jedna od njih je hrana: kada smo potišteni, posežemo za šećerom i mastima, tražeći brzu utehu.

Ima i dubljeg sloja. Mozak povezuje situacije sa emocijama koje smo u njima doživeli. Ako smo nekada prolazili kroz težak period u sličnim sivim danima, kiša može da probudi ta osećanja, pa i melanholiju ili usamljenost.

Šta zapravo pomaže

Saveti psihološkinje su jednostavni, što ne znači da su laki: iskoristi svaku dnevnu svetlost i izađi napolje čim vreme dozvoli. Ako ne možeš da hodaš ili vežbaš napolju, kreći se kod kuće - kiša ne sme da postane izgovor za nekoliko dana nepokretnosti. Ne dozvoli da kišno popodne postane popodne izolacije: susret, telefonski razgovor, vreme sa porodicom. A sive dane možeš i da prihvatiš - knjiga, kuvanje, film, zaboravljeni hobi.

Za mnoge, uostalom, kiša znači upravo suprotno: mir, odmor, dozvolu da ostaneš kod kuće bez osećaja da treba da budeš negde drugde. Oktobar će nam doneti dovoljno sivih dana da proverimo koji smo tip. Važno je samo da vreme napolju ne odlučuje kako ćemo se osećati unutra.