Upravna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, Kristalina Georgieva, upozorila je da će konflikt na Bliskom istoku najteže pogoditi siromašne države bez sopstvenih energetskih rezervi.

Rat već gura svet ka višoj inflaciji i sporijem ekonomskom rastu. Narušavanje globalnih energetskih snabdevanja, posebno nakon iranske blokade Ormuskog moreuza - kroz koji prolazi oko jedne petine svetske trgovine naftom i gasom - smanjilo je globalnu ponudu nafte za 13 procenata.

Georgieva je naglasila da su ranjive države koje nemaju fiskalni kapacitet da zaštite građane od povećanja cena najpogoženije. 85 procenata članica MMF-a uvozi energiju, što ih čini direktno izloženim ovim šokovima.

Prethodne projekcije MMF-a za globalni rast od 3,3 procenta u 2026. godini i 3,2 procenta u 2027. godini sada se revidiraju naniže zbog konflikta.

Posledice osećaju čak i izvoznici. Katar, na primer, može da ima potrebu od tri do pet godina da obnovi 17 procenata proizvodnje prirodnog gasa. Međunarodna agencija za energiju dokumentovala je štete na 72 energetska objekta, od kojih je jedna trećina pretrpela ozbiljna oštećenja.

Svetska programa za hranu upozorava da milioni ljudi može da se suoče sa akutnom glađu ukoliko borbe nastave do juna.