"Od psa gotovo nista ne mozes da sakrijes", kaze dr Nikolas Dodman, pocasni profesor i osnivac Odeljenja za ponasanje zivotinja pri Univerzitetu Tafts. Psi su majstori u citanju ljudskog govora tela - vestinu koju razvijaju vec oko 20.000 godina, koliko traje njihova domestikacija.

Oni poseduju i izvanredan alat - nos sa 300 miliona mirisnih receptora, kojima mogu da nas "procitaju" do mikrobskog nivoa. Deo mozga zaduzen za miris kod pasa je oko 40 puta veci od ljudskog. Macke, iako imaju nesto manji broj receptora (do 200 miliona), ipak daleko nadmasuju ljude, koji imaju oko 5 miliona. Iako vid mozda nije toliko jak kao miris, dovoljno je ostar da razumeju nas govor tela. "One citaju kao knjigu", kaze Dodman.

Preko cula, oni mogu da otkriju ogromnu kolicinu informacija: pol, hormone, adrenalin, srcev ritam, secer u krvi i mnogo vise. U kombinaciji sa vizuelnim signalima, kao sirina zenica, izraz lica, kontakt ocima, nacin hodanja i telesna napetost - oni dobijaju jasnu sliku o tome ko smo i u kakvom emocionalnom stanju se nalazimo.

Medicina vec koristi ovu sposobnost pasa za otkrivanje bolesti kao dijabetes, COVID-19, rak, epilepsija i narkolepsija. Cak i neobuceni psi mogu da primete da "nesto je drugacije".

Macke isto tako mogu da prepoznaju ljudske emocije - na primer tugu - preko izraza lica, glasa i ponasanja. One uce sta "funkcionise" sa kojim covekom - ko ustaje u 4 ujutro i daje gricke, a ko ne.

Poenta je: nasi ljubimci, vise od bilo koga drugog, zaista znaju ko smo.

Da li ljubimci prepoznaju "dobrog" ili "loseg" coveka?

Ironicno, jedna stvar koju ljubimci ne mogu da prepoznaju je moralni karakter coveka. Mnogi veruju da ako pas ne voli nekoga, to znaci da je ta osoba "losa". No to nije tako.

Zivotinje ne zive u svetu ljudskih moralnih kategorija. Negativna reakcija moze biti rezultat straha, loseg prethodnog iskustva ili specificnog trigera - kao bela brada, kapa ili glasni zvuci. Nacin na koji se ljudi pozdravljaju - direktan pogled u oci, pruzanje ruke - za pse i macke moze da izgleda pretece.

Na kraju, za ljubimca je vazno samo kako se ponasas prema njemu. "Mozes da budes uzasan covek sa nekim, a prekrasan sa svojim psom. To je sve sto mu je vazno", objasnjava jedan ekspert za ponasanje zivotinja.

Gledajuci se u odrazu ljubimca

Oko 15% ponasanja psa je povezano sa licnoscu vlasnika. Na primer, ako se plasis, pas moze da oseti to preko mirisa i govora tela - i da reaguje strahom ili agresijom. Napetost moze da se prenese cak i preko povodnika.

Macke isto tako reaguju na promene u kuci. Promena rutine, odlazak ili smrt clana porodice moze da izazove kod njih stresne reakcije, kao prekumerno lizanje.

Ponekad ljubimac moze da otkrije i zdravstveni problem. Ima slucajeva kada je pas uporno mirisao odredjeni deo tela vlasnika, sto je dovelo do otkrivanja ozbiljne bolesti. Oni jednostavno osecaju da nesto je drugacije.

Briga za ljubimca moze da nas podstakne da radimo na sebi. Ako smo anksiozni, i ljubimac moze da postane anksiozan. Radeci na sopstvenoj smirenosti, pomazemo i njemu.

Fizicki, psi nas teraju na kretanje, setnje, svez vazduh, sunce. Emocionalno, njihova bezuslovna ljubav podstice lucenje dopamina, oksitocina i serotonina - hormona koji nas cine da se osecamo bolje. Mazenje ljubimca smanjuje kortizol i krvni pritisak.

Briga za zivotinju trazi zrtvu, empatiju i odgovornost. To stvara osecaj cilja i povezanosti sa zajednicom. Ljubimci zive u sadasnjem trenutku - i nas uce paznji. Uce nas i da prihvatamo druge takve kakvi jesu, a ne kakve zelimo da budu.

Put ka boljoj verziji sebe

Ponekad ljudi i njihovi ljubimci vremenom cak i fizicki pocnu da lice jedni na druge. No slicnost mozda ide dublje od izgleda. Nasi ljubimci mogu da nam pokazu stvari o nama samima koje nismo primetili.

Za one koji su u egzistencijalnoj krizi i nisu zadovoljni svojim odrazom u ogledalu, mozda vredi da se poglednu u oci sopstvenog ljubimca. Tamo se mozda krije iskren odgovor i put ka boljoj verziji sebe.