Smrt majke i njene šestogodišnje ćerke u Taftalidžeu izazvala je širok društveni odjek i ostavila gorko pitanje bez odgovora: zašto sistem zaštite nije funkcionisao na vreme?

Platforma za rodnu ravnopravnost naglasila je da sistem zaštite postoji u Makedoniji od 2004. godine, ali do danas ne funkcioniše na način koji štiti žrtve. Organizacija je ukazala da postoje primeri blagovremenog i profesionalnog postupanja, ali oni su izuzetak, a ne pravilo.

Platforma zahteva hitnu vladinu akciju: dodeljivanje budžetskih sredstava za civilni sektor, pojačane preventivne kampanje, obavezne obuke za stručnjake koji rade sa žrtvama i finansijsku podršku za preživele.

Psiholog i geštalt psihoterapeut Tijana Ivanovska, koja je dve godine radila u anonimnom utočištu za žrtve, kritikovala je institucionalne propuste: "Bila sam svedok brojnih slučajeva institucionalne gluvoće, nekompetentnosti i nepotizma u sistemu socijalne zaštite."

Posebno je istakla sporost institucionalnog reagovanja i praksu transporta žrtava u službenim vozilima s oznakama, čime se otkriva njihov identitet pred počiniocima – nešto što ih direktno dovodi u veću opasnost.

Nacionalna mreža protiv nasilja nad ženama, takođe zahteva hitnu istragu i odgovornost za sve institucionalne propuste koji su doprineli tragediji. "Sistem mora funkcionisati proaktivno, a ne reaktivno", naglašavaju organizacije jednim glasom.