Aleksandar Vučić, nosilac liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija” i kandidat za premijera, krenuo je u kampanju svojom „škodom” i govorom u kom ima svega osim iznenađenja. U Jagodini, pred više od 10.000 ljudi prema policijskoj proceni, ponovio je formulu koju Srbija sluša već mesecima: protesti su „obojena revolucija”, novac dolazi spolja, a iza opozicije stoje susedi.

„Pravdu ne donosi ulica, nego institucije”, poručio je Vučić. Rečenica koja zvuči razumno - dok se ne setite da je izgovara čovek čija je partija na vlasti od 2012, pa institucije o kojima govori vodi upravo njegova vlast.

Milijarde bez adrese

Najveća brojka u govoru bila je ona o novcu. „Kažu tri milijarde. Tri milijarde samo u medijima. Uloženo je, nećete verovati, šest, sedam milijardi evra”, rekao je Vučić, dodajući da su nevladine organizacije dobile milijardu i 300 miliona evra „za rušenje države”. Ko ih je uložio, preko kojih računa i gde je dokaz - toga u govoru nije bilo.

Umesto toga, bilo je imena. „Pomažu im Kurti, Đukanović, Plenković i druge strane agencije”, rekao je. Priština, Podgorica i Zagreb, dakle, navodno učestvuju u srpskim izborima. Skoplja, bar za sada, nema na spisku.

Kosovo i Republika Srpska kao izborna poruka

Vučić je izbore predstavio kao „odlučujuću bitku”. „Ako narod shvati da biramo da Kosovo nikada ne prihvatimo kao nezavisnu državu, da biramo podršku za naš narod u Republici Srpskoj, da biramo nastavak ekonomskog rasta... ako budemo disciplinovani, pobedićemo ih”, rekao je. Pohvalio se da je Srbija treća zemlja po stopi rasta i da će sledeće godine biti prva, a pomenuo je i kurs dinara kao strašilo koje se vraća ako pobedi druga strana.

Odgovorio je i na ankete: prema njemu, CRTA je tvrdila da opozicija vodi sa 10 procenata, a sada analitičar Vukadinović govori o samo 2 procenta. „Pali ste, a mi smo porasli”, poručio je Vučić. Tvrdnje opozicije da neće podneti ostavku sveo je na jednu rečenicu: „I za to su lagali.”

Apel za mir, u kampanji sa incidentima

Govor je došao posle večeri sa incidentima u Nišu i Novom Sadu, za koje je Vučić optužio „blokadere”. Od svojih pristalica tražio je da ne ulaze u sukobe: „Oni su za nas ljudi, iako mi za njih nismo. Ne smemo da prihvatimo nasilje kao oblik političkog delovanja.” Poruka koja je dobra sama po sebi, ali koju prate teške reči o protivniku - da bi napravili „rat u zemlji” ako dođu na vlast.

Za Balkan, ovo nije unutrašnja srpska priča. Kada lider u kampanji imenuje političare iz susednih država kao učesnike u svojim izborima, poruka ne ostaje u Jagodini. Hoće li neko tražiti dokaze za milijarde i za ulogu suseda - ili će se, kao i obično na Balkanu, kampanja završiti, a tvrdnje ostati da vise u vazduhu?