Tokom poslednjih više od 40 godina Bliski istok ostaje jedan od najnestabilnijih regiona na svetu. Ratovi, sankcije, smene režima i stalni regionalni sukobi stvorili su političku i ekonomsku nestabilnost koja se oseća i danas. Mnogi analitičari smatraju da je znatan deo te nestabilnosti rezultat geopolitičkih strategija velikih sila, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i njihovog bliskog saveznika Izraela.

Istorija savremenog Bliskog istoka ispunjena je intervencijama i političkim pritiscima. Od iranske revolucije 1979. godine, preko ratova u Iraku, sukoba u Siriji i Libiji, do stalnih tenzija s Iranom, region je neprestano pod snažnim uticajem spoljnih geopolitičkih interesa.

Direktan napad na Iran, prema mišljenju mnogih stručnjaka, predstavljao bi ozbiljnu stratešku grešku. Za razliku od prethodnih sukoba, Iran je velika regionalna sila sa značajnim vojnim kapacitetima i mrežom saveznika širom regiona. Svaki direktan sukob rizikuje da izazove širi regionalni rat koji bi obuhvatio više država i destabilizovao čitavo područje.

Posledice takvog sukoba bile bi dalekosežne. Osim ogromnih ljudskih žrtava i ekonomskih šteta, analitičari upozoravaju da bi Bliski istok mogao ući u novi ciklus nestabilnosti koji bi trajao najmanje jednu deceniju. Razorena infrastruktura, poremećeni trgovinski putevi i nove političke podele gurnule bi region još dalje od bilo kakve dugoročne stabilnosti.

Tokom poslednjih dvadeset godina čitave države Bliskog istoka pretvorene su u ruševine. Irak, Libija, Gaza i Sirija primeri su regiona razorenih ratovima, intervencijama i dugogodišnjim sukobima. Gradovi koji su nekada bili centri trgovine i kulture danas su simbol uništene infrastrukture, ekonomskog kolapsa i miliona raseljenih ljudi.

Svet možda danas ćuti, ali istorija uvek postavlja pitanja. Razoreni gradovi i milioni žrtava u Gazi, Siriji, Libiji, Iraku i danas u Iranu ostaju kao trajna rana savremene geopolitike. Čitave generacije odrasle su među ruševinama, ratovima i raseljenjima, dok su svetske sile vodile sopstvene političke i vojne obračune.

Ali koliko god tišina trajala, pitanje odgovornosti neće nestati. Jednog dana čovečanstvo će morati da se suoči s posledicama ovih sukoba i postavi jedno jednostavno pitanje: ko će odgovarati za uništene države, izgubljene živote i budućnosti koje se nikada nisu ostvarile. Istorija pokazuje da istina često dolazi kasno, ali retko ostaje zauvek skrivena.