Pre nedelju dana Anthropic je potvrdio da u zalivu San Franciska drži pravu, „mokru” biološku laboratoriju, u kojoj se veštačka inteligencija kompanije koristi za fizičke eksperimente. Ove nedelje stiglo je i prvo saopštenje o uspehu: novi enzimski sistem sa, prema kompaniji, „svojstvima koja podsećaju na CRISPR”.

CRISPR je prirodni imunološki sistem kojim se bakterije brane od virusa, a koji su naučnici pretvorili u široko korišćen alat za uređivanje gena. Sistem koji opisuje Anthropic bio je skriven u DNK bakteriofaga - virusa koji napadaju bakterije i razmnožavaju se u njima - i, prema istraživačima, ume da „seče, kopira i lepi DNK”.

Kompanija ne prodaje toliko otkriće koliko brzinu. Laboratorija radi od proleća, a koliko tačno meseci - Anthropic nije želeo da kaže. Sama pretraga je, pak, trajala 21 sat: oko 950 agenata Claudea prošlo je kroz podatke i potrošilo 210 miliona tokena.

Direktor Dario Amodei priznaje da se otkriće oslanja na tuđi rad: tim sa Stenforda je ranije pronašao sistem koji je „na neke načine sličan onome koji je pronašao Claude”. Koliko je ovo novo i koliko je veliko, presudiće šira naučna zajednica, a ne saopštenje za medije. Amodei ipak naglašava da je sistem pronašao „uglavnom, iako ne potpuno” Claude.

Anthropic nije ni jedini na ovom polju. Istraživači sa Stenforda upravo su objavili rad o radu sa velikim jezičkim modelima i CRISPR-om, na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku uz pomoć veštačke inteligencije dizajnirali su enzime od nule, a Google je svoj alat AlphaFold za biološka istraživanja lansirao još 2020. Razlika je u tome što ovde laboratoriju drži sama firma koja prodaje model.

I tajming je teško ignorisati. Saopštenje dolazi odmah nakon što su šefovi najvećih AI kompanija, među njima i Amodei, javno priznali da su modeli postali toliko sposobni - i potencijalno opasni - da industrija mora da uspori i razvije procedure za bezbednosno testiranje. Amodei kaže da je jedna od stvari kojih se najviše plaši da se veštačka inteligencija iskoristi za bioterorizam. Isti čovek piše da će ona „izlečiti većinu bolesti za 5 do 10 godina”. U Anthropicu su očigledno izračunali da je dobitak veći od opasnosti.

Zato možda najvažnija rečenica u celoj priči nije o enzimu, već o tome ko drži pipetu. „Naša laboratorija izgleda kao tipična laboratorija za molekularnu biologiju. Radimo samo na najnižim nivoima biološkog rizika (BSL-1 i BSL-2) i ne rukujemo patogenima koji mogu da zaraze ljude. Sav laboratorijski rad obavljaju naučnici, ljudi”, saopštila je kompanija.

Bar zasad. Amodei ne isključuje potpuno automatizovanu laboratoriju: „S vremenom će možda biti moguće da i sam Claude bezbedno izvodi eksperimente, autonomno upravljajući laboratorijskom opremom, uz odgovarajuće zaštite - ali to danas ne radimo.” Ključne reči su „danas” i „odgovarajuće zaštite”. A ko će proceniti kada su zaštite dovoljne - ista kompanija koja gradi laboratoriju?