Jedan blokirani mejl bio je dovoljan. Kad je Microsoft, prateći izvršnu uredbu Donalda Trampa iz februara 2025. godine, blokirao pristup elektronskoj pošti glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda Karima Kana, apstraktna evropska briga odjednom je dobila lice. Kan je prešao na švajcarski Proton Mail, a evropske vlade su shvatile da američki CLOUD Act - zakon koji Vašingtonu dozvoljava pristup podacima američkih kompanija, bez obzira na to gde se fizički nalaze - nije teorija, nego prekidač.

Francuska je odgovorila najradikalnije. Međuresorna agencija za digitalne poslove DINUM u aprilu je izdala direktivu po kojoj svako ministarstvo do jeseni 2026. godine mora da preda plan za izlazak iz neevropskih digitalnih zavisnosti u osam kategorija: od radnih stanica i operativnih sistema, preko alata za saradnju, antivirusnog softvera, veštačke inteligencije i baza podataka, do virtuelizacije, oblak-infrastrukture i mrežne opreme. Sama agencija bila je pilot - njeni zaposleni su prvi prešli sa Windowsa na Linux.

Brojka je velika: 2,5 miliona radnih stanica sa Windowsa na Linux, a paralelno i prelazak sa Teamsa, Zooma i Webexa na domaću platformu Visio do 2027. godine. „Ne možemo više da prihvatamo da naši podaci, naša infrastruktura i naše strateške odluke zavise od rešenja čija pravila, cene i rizike ne kontrolišemo”, izjavio je ministar za javnu upravu David Amijel. Bez diplomatskog šećera.

83 odsto preko Atlantika

Prema francuskom udruženju IT direktora Cigref, čak 83 odsto evropske potrošnje na oblak i softver, oko 264 milijarde evra, i dalje odlazi američkim kompanijama. Evropska komisija je na proleće predstavila paket za tehnološki suverenitet, a u aprilu dodelila šestogodišnji okvirni ugovor vredan do 180 miliona evra evropskim dobavljačima oblak-usluga. „Tehnološka moć postala je geopolitička”, kaže evrokomesarka Hena Virkunen.

Ni brojke o uštedama nisu male. Tuluz je posle prelaska sa Microsoft Officea na LibreOffice 2012. godine za prve tri godine uštedeo oko milion evra. Italijansko Ministarstvo odbrane računa na uštedu od 29 miliona evra na svojih 150.000 računara. Nemačka pokrajina Šlezvig-Holštajn ove godine će uštedeti preko 15 miliona evra na licencama, a njen ministar za digitalizaciju Dirk Šrediter uporedio je zavisnost od Microsofta sa evropskom zavisnošću od ruskog gasa. Francuska žandarmerija, pak, još od 2008. godine radi na sopstvenoj distribuciji Linuxa, na 103.164 radne stanice.

Microsoft više ne ćuti. Kompanija je najavila da će pravno osporavati svaki nalog za prekid oblak-usluga evropskim vladinim korisnicima i da će formirati evropski upravni odbor, sastavljen isključivo od evropskih državljana. Analitičari ipak podsećaju na suštinu: CLOUD Act je na snazi, Microsoft je američka kompanija, a apsolutna garancija da evropski podaci nikad neće biti predati američkim vlastima jednostavno ne postoji.

Kritike stižu i sa druge strane: da Francuska stavlja suverenitet ispred svakodnevne produktivnosti bez objavljene analize troškova i koristi, i da je žandarmerija za isto imala gotovo dve decenije, a ministarstva sada imaju nekoliko meseci. Ali pravac je jasan. Danska, Italija, Austrija i preko 800.000 državnih radnih stanica širom Evrope idu istim putem. Dok Zapadna Evropa broji svaki bajt koji odlazi preko Atlantika, ostaje pitanje da li iko na Balkanu uopšte zna gde se čuvaju naši državni podaci - i ko može da ih isključi.