OpenAI objavio preko 700 matematičkih radova, dobitnik Fildsove medalje priznao da je plakao: „Uništili su mi oblast istraživanja”

OpenAI, kompanija iza ChatGPT-ja, objavila je 722 matematička rada, raspoređena u 372 grupe povezanih rezultata, sa potpunim ili delimičnim rešenjima problema koje matematičari nisu uspevali da reše godinama, a neke i decenijama. Izradio ih je interni model veštačke inteligencije koji još nije javno dostupan. Neki su objavu već nazvali „matematičkom apokalipsom”.

Samo dan kasnije, kompanija je povukla tri rada zbog otkrivene greške, a u još 14 je napravila ispravke. Sada je javno dostupno 719. To je prvi detalj koji vredi zapamtiti: mašina proizvodi brže nego što iko stigne da proveri.

Od srednjoškolskih zadataka do vrha za manje od dve godine

Pre manje od dve godine, modeli veštačke inteligencije mučili su se sa zadacima na nivou srednjoškolskih ispita. Timoti Gauers, profesor matematike na Kembridžu i na Kolež de Fransu, izjavio je da ga je brzina šokirala. „Gledamo cunami, još smo na plaži, vidimo ga, ali još nije stigao do nas”, rekao je. Prema njemu, veštačka inteligencija je samo ove godine napredovala od prosečnog doktoranta do vrhunskog matematičara.

Među radovima ima rezultata iz teorije brojeva, geometrije, matematičke fizike i teorijske informatike. Jedan nudi dokaz za takozvanu hipotezu Unique Games, jedan od velikih otvorenih problema u teorijskoj informatici. Američki informatičar Skot Aronson sa Univerziteta u Teksasu napisao je da je njegova supruga, matematičarka Dana Moškovic, radila na tom problemu praktično celu karijeru. Aronson je objavu nazvao jednim od najvećih dana u istoriji matematike, ali je upozorio da gotovo niko još nije temeljno razumeo nove dokaze.

Najteže je palo francuskom matematičaru Igu Diminil-Kopenu, dobitniku Fildsove medalje 2022. godine. Priznao je da je plakao kada je video rezultate - čak 16 problema kojima se OpenAI bavio direktno je povezano sa njegovim istraživanjima. „Uništili su mi oblast istraživanja”, rekao je. Prema njemu, model je u jednom slučaju odjednom proizveo 13 radova koji predstavljaju različite faze istraživačkog programa za koji su ljudima potrebne godine. Plaši se da će mladi izgubiti motivaciju za matematiku, a naučnici početi da kriju ideje iz straha da će ih neka kompanija preteći.

Ko će proveriti?

Oko 42 odsto glavnih rezultata ima formalizovane dokaze u sistemu Lean, koji omogućava kompjutersku proveru matematičkih tvrdnji. Ali ni to nije kraj priče: treba potvrditi da je ono što je računar proverio zaista ista tvrdnja koju je trebalo dokazati. Sama kompanija upozorava da radovi bez formalizovanih dokaza mogu sadržati greške.

Udruženje Association for Human Mathematics pozvalo je matematičare da prestanu da sarađuju sa OpenAI-jem. Objavljivanje preko 700 radova odjednom, prema njima, nije znak kvalitetne nauke nego demonstracija moći. Izjavu je podelio i Terens Tao, jedan od najpoznatijih živih matematičara, iako to ne znači da se slaže sa svakom tvrdnjom u njoj. Aronson, pak, smatra da je nerealno tražiti od kompanija da ne rešavaju otvorene probleme - ali da zajednica ima pravo da traži više odgovornosti i transparentnosti.

OpenAI kaže da želi da ubrza naučna otkrića, da je pre objave razgovarao sa nezavisnom savetodavnom grupom matematičara povezanom sa Institutom za napredne studije u Prinstonu i da će radove na GitHub-u ažurirati i ispravljati. Pre oko mesec dana kompanija je predstavila predloženi dokaz u vezi sa Navije-Stoksovim jednačinama, jednim od sedam „milenijumskih problema” za koje Institut Klej nudi po milion dolara, ali nije tvrdila da je osvojila nagradu.

Cilj matematike zaista je rešenje, bez obzira na to ko ga nađe. Ali nauka u kojoj mašina piše dokaze brže nego što ljudi mogu da ih pročitaju jeste nauka u kojoj se poverenje tiho seli od naučne zajednice ka jednoj kompaniji. Da li će se neki mladić ili devojka u Skoplju, Beogradu ili Zagrebu još upisati na matematiku - ako je posao koji ih čeka da proveravaju tuđ model?