Guverner Kalifornije Gevin Njusom nije potpisao zakon koji je trebalo da zabrani tajno snimanje ljudi uređajima koji se nose na telu. Predlog SB 1130, već izglasan u zakonodavnom telu države, vratio je uz obrazloženje da uređaje za snimanje definiše „preširoko ili neprecizno”, što bi moglo da dovede do zabune i neželjenih posledica. Njusom je dodao i da deo zaštita koje predlog nudi već postoji u kalifornijskom pravu.

Da je zakon prošao, Kalifornija bi postala prva američka država koja reguliše pametne naočare. Prekršioci bi mogli da dobiju novčanu kaznu ili zatvor, a kazne bi plaćali i proizvođači uređaja koji ne poštuju pravila. U isto vreme, zemlje poput Norveške razmišljaju da li tehnologiju uopšte da zabrane.

Cilj je bio da se ljudi ne snimaju na javnim mestima bez njihove izričite saglasnosti. Problem nije teorijski: Meta je samo prošle godine prodala preko 7 miliona pametnih naočara, a slične naočare sa kamerama i mikrofonima pravi i Snap. Na tržištu su se pojavili i privesci sa veštačkom inteligencijom koji slušaju sve oko sebe. Kritičari i sami korisnici već su im smislili nadimak - „perverzne naočare”, posle više prijava za ljude koji su njima snimali i maltretirali druge.

Autorka zakona, senatorka Eloiz Gomez Rejes, tvrdila je da Kalifornija mora da reaguje na brz nalet tehnologije koja stalno sluša. Umesto toga, država u kojoj sede Meta, Apple i Google odlučila je da definicije nisu dovoljno precizne. Možda i nisu. Ali industrija se kreće mnogo brže od zakonodavca: Apple je prošlog meseca najavio da će novi softver za Apple Watch imati funkciju koja stalno sluša, moći će da prikaže poslednjih 15 sekundi razgovora kao transkript i da sažme razgovore iz celog dana.

Kada naočare postanu obične kao telefon, pitanje će stići i do naših kafića: kako ćeš znati da li onaj za susednim stolom samo pije kafu ili te snima? I koliko će zakon kasniti kada dođe na red kod nas?