Devet članica EU u Splitu: veličanje genocida postaje prepreka za ulazak u Uniju

Devet mediteranskih članica Evropske unije dogovorilo se u Splitu: veličanje ratnih zločina i genocida politička je prepreka za ulazak u EU. To je suština Splitske deklaracije, usvojene na samitu grupe MED9, gde je Hrvatska postigla konsenzus da se takvo ponašanje postavi kao uslov za zemlje kandidate. Srbija se nigde ne pominje imenom. Nije ni bilo potrebno.

Lideri od kandidata traže „istinsku posvećenost pomirenju i nedvosmisleno odbacivanje veličanja ratnih zločina i genocida”. U dokumentu MED9 potvrđuje da budućnost Zapadnog Balkana vidi u Uniji, a proširenje opisuje kao geostratešku investiciju u mir, bezbednost i prosperitet. Postojećim uslovima - reformama, vladavini prava, dobrosusedskim odnosima - sada se dodaje i odnos prema ratnim zločinima.

Mesec dana posle Mladićeve sahrane

Inicijativa nije pala s neba. Samo mesec dana ranije u Beogradu je sahranjen Ratko Mladić: hiljade ljudi, kovčeg prekriven srpskom zastavom, vojne počasti i članovi srpske vlade na ispraćaju čoveka osuđenog na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i za ratne zločine. Ursula fon der Lajen i Antonio Košta tada su te slike nazvali šokantnim, a EU je poručila da za veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i revizionizam nema mesta ni u Uniji ni u zemljama kandidatima. Sada je ta poruka upisana i u Splitsku deklaraciju.

Domaćin samita, kojim je završeno hrvatsko predsedavanje grupom MED9, bio je premijer Andrej Plenković. U Splitu je dočekao Emanuela Makrona, Đorđu Meloni, Kirjakosa Micotakisa, Nikosa Hristodulidisa, Roberta Abelu, Luiša Montenegra i Janeza Janšu. Na samitu su bili i Ursula fon der Lajen, Antonio Košta, evrokomesarka za Mediteran Dubravka Šuica, jordanski prestolonaslednik i monegaški knez Albert Drugi.

Ko će meriti kriterijum?

Sa principom se teško može sporiti: ko slavi osuđene za genocid, teško da deli evropske vrednosti. Ali za balkanske kandidate deklaracija nosi i jednu stariju, poznatu poruku. Makedonija je kandidat od 2005. godine, promenila je čak i svoje ime - i još uvek čeka pred vratima. Ona dobro zna kako izgleda spisak uslova koji samo raste.

Zato pitanje nije da li je veličanje zločinaca prihvatljivo. Nije. Pitanje je da li će se novi kriterijum primenjivati jednako za sve, po jasnim pravilima - ili će postati još jedna poluga koju će svaka članica vaditi iz fioke kad joj zatreba?