Borha Iglesijas i Marija Valero pretvorili su svoj stan iz sedamdesetih u Madridu u otvoren dom: bez hodnika, sa zelenom kuhinjom i bordo gredom na plafonu

Napadač Selte Borha Iglesijas živi na relaciji Santjago de Kompostela - Madrid, gde je njegova devojka, kreatorka sadržaja Marija Valero. Par, zajedno od 2022. godine, kupio je svoj prvi zajednički stan u centru španske prestonice i, posle potpunog renoviranja, uselio se u aprilu. Fotografije „pre i posle” koje je Valero objavila pokazuju nešto korisno i za one koji nikada neće kupiti stan u centru Madrida: kako stan iz sedamdesetih, podeljen na sobe i hodnike, postaje otvoren i svetao dom.

Ideja projekta je jasna: od klasičnog, iscepkanog rasporeda do modernog otvorenog prostora sa mirnom atmosferom. Tri materijala nose karakter - toplina hrastovog drveta, svežina zelene boje žalfije i industrijski pečat greda u bordo tonu. Rebrasto staklo razdvaja prostorije bez prekidanja svetlosti.

Dnevna soba: svetlost umesto zidova

Najveći potez je i najhrabriji: hodnik je potpuno uklonjen, zajedno sa starim pregradama i vratima. Gde su ranije bili žuti zidovi, istrošen parket i tamne lajsne, sada su dnevna soba, trpezarija i kuhinja jedna celina. Pod od svetlog hrasta ide bez prekida kroz sve zone, pa prostor deluje veći, a dnevna svetlost sa velikih prozora stiže dalje.

Glavna greda, od zida do zida, zadržana je i obojena u bordo. Umesto pregradnog zida, upravo ona vizuelno deli zonu za odmor i kuhinju. Zid sa televizorom rešen je niskim drvenim regalom po meri i policom koja lebdi iznad njega. Ugaona garnitura je u neutralnom tonu, kako bi pažnju preuzeo šareni tepih sa trakama u boji cigle, crvenoj i krem - bojama koje se nadovezuju na gredu na plafonu.

Kuhinja: od pločica iz sedamdesetih do zelene žalfije

Stare bele kvadratne pločice i cevi na zidu su nestale. Na njihovom mestu stoje elementi u zelenoj boji žalfije, ugradni aparati u kolonama i ormari do plafona, bez vidljivih ručki. Zelena, objašnjava projekat, unosi smirenost i „idealna je da se izbegnu neprijatni odsjaji”. Zid iznad šporeta obložen je krem keramičkim pločicama u reljefu, osvetljenim skrivenom LED trakom ispod gornjih elemenata, a radna ploča od kvarca u sivom tonu nastavlja se do prozorskog praga - jednostavan trik koji daje više radne površine i lakše se čisti.

Da mirisi ne bi stizali do spavaćih soba, stara drvena vrata zamenjena su velikim kliznim vratima sa belim ramom i rebrastim staklom, koja propuštaju svetlost i nose dašak dizajna iz sredine prošlog veka. Između dnevne sobe i kuhinje je mala trpezarija sa stolom i stolicama u nordijskom stilu, a hrast koji se ponavlja kroz ceo stan čini taj prelaz prirodnim.

Hodnik i sobe: belo umesto tirkiznog

Hodnik, ranije obojen u bučnu tirkizno zelenu sa tamnim drvetom, sada je potpuno beo i odbija svetlost iz susednih prostorija. Tamna stolarija zamenjena je belo lakiranim vratima sa skrivenim šarkama i ručkama, pa se ormari i ulazi stapaju sa zidom. Od četiri spavaće sobe ostale su dve, plus radna soba i višenamenski prostor, sa ormarom od poda do plafona u mat beloj boji i sofom od rebrastog somota u maslinasto zelenoj boji, koja razbija belo.

U glavnoj spavaćoj sobi žuti zidovi i zastareli ormar sa gornjim delom zamenjeni su čistom belom bojom i drvenim uzglavljem koje je centralna tačka sobe, sa ugrađenom vertikalnom nišom u mat zelenoj žalfiji i niskim noćnim ormarićem u istom tonu. Bordo greda ponovo se vidi i ovde, kao nit koja povezuje ceo stan. Soba za goste je minimalistička: veliki ugradni ormar po meri, posteljina od lana i pamuka u zemljanim tonovima i čuvena skandinavska plafonska lampa PH od belo lakiranog metala kao jedina dizajnerska ikona.

Radna soba i kupatilo

Valero živi u Madridu, a Iglesijas ima dom i u Santjagu, zbog obaveza u Selti. Jedna od starih soba postala je njena kancelarija: drveni radni sto po meri koji ide od zida do zida celom širinom prozora, roze biblioteka izrađena po meri i grafika u stilu Matisa, u pastelnim tonovima i crnom ramu, kao razigrana nota.

Kupatilo je možda najbolja lekcija za male prostore. Ranije: samostojeći ormarić sa ogledalom od dimljenog stakla, hromirani ram sa golom sijalicom i pločice koje su imitirale mermer i gutale svetlost. Sada: keramička obloga do pola zida u sivom tonu, ostatak obojen belo, vertikalni električni grejač za peškire na bočnom zidu da bi se oslobodio prolaz i diskretne hromirane baterije. Nijedna od ovih ideja ne traži stan u Madridu - samo odluku šta ćete ukloniti, a šta zadržati. Koliko stanova iz sedamdesetih kod nas čeka baš na tu odluku?