Noću između petka i subote nebo iznad centralne Bugarske obasjalo se narandžasto. U skladištu municije kompanije EMKO, u regionu Drjanova, izbio je požar praćen serijom detonacija. Povređenih nema, zaposleni su evakuisani, policija je blokirala pristup. Toliko o zvaničnoj verziji.

Problem je što ovo nije prvi put. Ni drugi. Ovo je drugi ozbiljan incident u objektima iste firme za nešto više od mesec dana - 10. avgusta izgorelo je drugo skladište EMKO kod Belice. Tada je vojska kasnije prikupila 60 neeksplodiranih komada municije i oko dve tone metalnih ostataka razbacanih naokolo. Istraga o tom slučaju još nije završena.

Firma ne čeka istragu - direktno kaže sabotaža

Dok država pažljivo kaže da „proverava više mogućnosti”, EMKO je otišao korak dalje i otvoreno saopštio da je nova eksplozija sabotaža. Ljudska greška je, kažu iz kompanije, potpuno isključena. Prema njima, pogođeno skladište nije korišćeno mesecima, a samo ove godine prošlo je sedam državnih kontrola - poslednju dvadesetak dana pre eksplozije.

Bugarski ministar unutrašnjih poslova Ivan Demerdžiev ne odbacuje mogućnost spoljnog mešanja. Ali njegova oštrija rečenica je ona koja govori pravu priču: postoji, kaže on, zanemarivanje uslova pod kojima se čuvaju eksplozivi i municija. Dvadeset provera prošlo, a skladište je ipak izgorelo. Koja je štetnija mogućnost za državu - da je neko spolja ušao, ili da kontrole postoje samo na papiru?

Zašto ova firma, i zašto ponovo

EMKO nije slučajna kompanija. Njome upravlja bugarski trgovac oružjem Emilijan Gebrev, a firma je još krajem 2014. i početkom 2015. isporučivala Ukrajini municiju kalibra 120 do 152 milimetra - upravo za oružje sovjetskog porekla koje koristi ukrajinska armija. Gebrev je 2015. godine preživeo pokušaj trovanja. Bugarske vlasti su kasnije optužile trojicu ruskih državljana za koje se sumnja da su povezani sa ruskom vojnom obaveštajnom službom. Moskva odbacuje optužbe.

Bugarska je 2024. godine izdala naloge za hapšenje šestorice ruskih državljana osumnjičenih za ranije eksplozije u skladištima EMKO između 2011. i 2020. godine. U tim objektima bilo je i municije namenjene izvozu u Ukrajinu i Gruziju. Tužilaštvo je tada saopštilo da ima osnova da se proverava veza između eksplozija u Bugarskoj, pokušaja trovanja Gebreva i eksplozija u češkim skladištima u Vrbetici 2014. godine.

Drugim rečima: ovo nije nova priča. Ovo je ista priča koja se ponavlja već petnaest godina u istoj industriji, u istoj državi, sa istim tipom objekta. Sam EMKO tvrdi da je od 2011. godine u bugarskom odbrambenom sektoru zabeleženo više od deset sličnih incidenata.

Balkan je blizu fronta, samo neće da prizna

Bugarska je susedna država. Njen odbrambeni sektor jedan je od najvećih snabdevača Ukrajine u Evropi, a njena skladišta gore po drugi put za mesec dana. Ako je reč o sabotaži, to znači da rat ne završava na ukrajinskoj granici - on se širi logističkim linijama, a logističke linije prolaze kroz naše susedstvo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova sada najavljuje proveru bezbednosti i uslova za čuvanje eksploziva i u drugim sličnim objektima. Pitanje koje ostaje bez odgovora je jednostavnije: ako sedam kontrola godišnje nije otkrilo ništa, šta će tačno otkriti osma?