Videla kako reciklaža u londonskoj banci završava u smeću, pa napravila robota koji sortira otpad: Danu Robotics skupio 5 miliona dolara

Ejmi Ma je godinama radila kao programerka u banci u Londonu. Kancelarija sa svim mogućim beneficijama, više vrsta kanti za reciklažu - i onda je primetila da se sve te kante prazne u obično smeće. „Iako imaju mnogo novca, ima gomila različitih kanti za reciklažu koje na kraju sve završe na jednom mestu”, priča ona.

Što je dublje kopala, problem je bio veći. Nije se radilo samo o njenoj zgradi: ekonomija reciklaže često se svodi na ljude koji ručno čeprkaju po trakama s otpadom i vade materijal koji može ponovo da se iskoristi. „Videla sam tehnologiju i pomislila - možemo mnogo bolje”, kaže Ma.

Iz te pomisli nastala je Danu Robotics, kompanija iz Edinburga, Škotska, stara šest godina. Njen robot H.E.R.O. predmete hvata kleštima, umesto usisavanjem kao kod konkurenata, a softver ga stalno doteruje veštačkom inteligencijom. Kompanija je sada skupila 5 miliona dolara (oko 4,5 miliona evra) u kasnoj fazi početnog finansiranja.

Brojke o interesovanju tržišta treba čitati pažljivo. Danu ima pisma o namerama od dve velike kompanije, što nije isto što i ugovor, i potpisane ugovore vredne 500.000 dolara (oko 450.000 evra). Preko 200 potencijalnih klijenata je na njenoj prodajnoj listi, a ciljno tržište za sortiranje reciklaže u Evropi i Severnoj Americi procenjuje se na 20 milijardi dolara (oko 17,8 milijardi evra). Razmak između pola miliona potpisanih i dvadeset milijardi na papiru je mesto gde živi većina startapa.

Argument Ma je čista matematika. Centri za reciklažu zarađuju od materijala koji uspeju da izdvoje, pa se svaka mašina koja sortira više odmah isplati. Ona procenjuje da bi jedno postrojenje s robotom na traci zaradilo dodatnih 485.000 dolara, naspram početne investicije od 160.000 dolara i 24.000 dolara godišnje za održavanje. To su njene procene, ne merenja s terena - a na tržištu već postoje roboti s usisavanjem kompanija Glacier i RecycleEye.

Sledeći korak je robot koji je čvršći, manji i pokretan, da bi izašao iz specijalizovanih postrojenja. „Kada bude manji, može da se koristi kao samostalno rešenje za reciklažu na događajima, u tržnim centrima, bolnicama ili aerodromima, da bi se otpad reciklirao na licu mesta”, kaže Ma. Kada ni banka s mnogo novca nije uspela da otpad završi tamo gde piše na kanti, koliko drugih šarenih kanti po kancelarijama i tržnim centrima se na kraju prazni u obično smeće?