Vlada neće odustati od inicijativa za data-centre. Premijer Hristijan Mickoski to je ponovio nekoliko puta, a brojke koje nudi su krupne: jedan od potencijalnih projekata počeo bi investicijom od najmanje 100 miliona dolara, uz mogućnost da ukupna vrednost pređe 500 miliona dolara. Vlada, kaže, već razgovara sa više kompanija.

Ambicija je da Makedonija postane regionalni centar za digitalne usluge, sa stranim kapitalom, specijalizovanim radnim mestima i domaćim IKT kompanijama uključenim u izgradnju. Premijer najavljuje da bi novi gasni kapaciteti mogli da obezbeđuju struju i za deo budućih centara.

Voda - pitanje koje ne nestaje

Glavni spor u javnosti je hlađenje. Data-centri troše ogromne količine struje i, zavisno od tehnologije, vode. Vlada najavljuje savremena rešenja - vazdušno i freonsko hlađenje, a kod sistema sa vodom zatvorene krugove sa recirkulacijom. Ministar za digitalnu transformaciju Stefan Andonovski kaže da bi voda za eventualne velike centre bila tehnička voda iz podzemnih izvora, a ne iz Vardara ili vodovoda. Vlada tvrdi i da nijedna privatna investicija neće imati prednost nad snabdevanjem građana strujom i vodom.

Zvuči dobro. Ali to su uveravanja, a ne brojke. Koliko vode, koliko megavata, kakav uticaj na podzemne vode - to mora da se zna za svaki konkretan projekat, pre potpisivanja, a ne posle. Paralelno, država gradi i sopstveni Nacionalni centar podataka, planiran sa snagom ispod jednog megavata.

Opozicija ide dalje i optužuje vlast da se prema državi ponaša kao prema plenu, dovodeći u rizik vodu, zemlju i zdravlje čitavih naselja. Iz vlasti odgovaraju da bi odustali ako postoji i najmanja mogućnost štete. Partija DOM, pak, kaže da debata nije za ili protiv tehnologije: „Nije dovoljno reći da je proces „nepovratan” ili da Vlada neće odustati. Potrebno je da uslovi i kriterijumi budu unapred postavljeni i jasno poznati”, poručuju odatle, tražeći da se jasno zna ko će odgovarati ako se pojave negativne posledice.

To je suština. Investitori u ovakve projekte dolaze sa svojim uslovima i rokovima. Pitanje je da li će država postaviti pravila pre prvog ugovora, ili će ih pisati tek kad se mašine uključe?