Evropske vlade seku poreze na goriva, dele subvencije i prekrajaju energetska pravila kako bi ublažile šok od rekordnih cena benzina i dizela. Francuska, Nemačka i Španija su među zemljama koje proširuju podršku, a EU se suočava i sa dodatnim rizikom od mogućih ograničenja SAD na izvoz dizela.

Brojke su teške. Cene goriva za lični prevoz u EU u avgustu su bile 23,8% više nego godinu dana ranije, uz rast u 26 od 27 zemalja članica, a u 18 od njih poskupljenje je veće od 20%. Samo u avgustu dizel je poskupeo još 8,3% u odnosu na jul. Za punjenje rezervoara od 50 litara evropski vozač danas plaća oko 30 evra više nego na početku godine. Preračunato za ceo kontinent, dodatni trošak samo za dizel je oko 203 miliona evra dnevno, prema podacima Evropske komisije.

Neko ipak dobija. Akcije 10 velikih evropskih naftnih i gasnih kompanija od početka 2026. do 23. septembra porasle su između 40% i 87%, a najviše španskog „Repsola”, za oko 87,2%. Problem nije samo sirova nafta, već i nestašica rafinisanih goriva i rafinerijske marže koje postaju sve šire.

Na toj slici Makedonija je na dnu cenovnika. Prema platformi fuel-prices.eu, sa prosečnih 1,699 evra za litar zemlja ima najjeftiniji dizel u Evropi, a sa 1,610 evra za litar benzina je treća, iza Turske i Švedske. Najskuplji dizel toči se u Danskoj, 2,532 evra za litar. Od suseda, u Grčkoj litar benzina košta 2,203 evra, a litar dizela 2,229 evra.

Ali najjeftinije ne znači ni jeftino ni stabilno. RKE je 22. septembra povećala maksimalnu cenu dizela za 5,5 denara po litru, dok su benzini pojeftinili za 1,5 denar. Dizel sada ide do 104,5 denara za litar, benzin BS-95 do 99 denara, a benzin BS-98 do 101 denar.

Brent se kreće oko 105 dolara za barel, a mesecima osciluje između 95 i 110 dolara, zavisno od svake vesti sa Bliskog istoka. Analitičari upozoravaju da zategnuto snabdevanje dizelom može potrajati i u 2027. godini, a američki predsednik Donald Tramp najavio je da će se sukob na Bliskom istoku možda završiti tek posle novembarskih izbora u SAD.

Za zemlju u kojoj dizel vuče transport, poljoprivredu i industriju, prvo mesto po jeftinoći je uteha sa rokom trajanja. Evropske vlade su već pokazale šta rade kada cene polete: seku poreze i subvencionišu. Ako evropske cene stignu i do naših pumpi, da li Vlada ima spreman svoj plan, ili ćemo čekati da RKE saopšti sledeću brojku?