Evropska komisija priprema novi plan za proširenje i, prema informacijama o nacrtu, posebni putokazi za ubrzanje članstva razmatraju se za četiri zemlje: Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju. Makedonija nije među njima. Nacrt još nije konačna odluka - ali već govori mnogo o tome gde nas Brisel vidi.

Umesto putokaza, na stolu je nešto drugo: širi pristup evropskom tržištu pre članstva, pod strogim uslovima. Komisija bi ocenjivala u kojim oblastima su kandidati uskladili pravila i da li imaju institucije sposobne da ih sprovode, uz dublju saradnju u industriji, istraživanju i tehnologijama. Korisno je. Ali to je ekonomski ulaz na zadnja vrata, a ne odgovor za blokirane pregovore.

Od „zajedno sa Albanijom” do „posle Albanije”

U julu 2022. Makedonija i Albanija zajedno su otvorile pristupne pregovore. Četiri godine kasnije Tirana se razmatra za ubrzano članstvo, a Skoplja nema u tom nacrtu. Deo komentatora već piše da je zemlja „pala” u grupu sa Kosovom, Srbijom i Bosnom i Hercegovinom.

Premijer Hristijan Mickoski izjavio je da nema informaciju da će Makedonija ostati bez putokaza i osporio je medijska tumačenja. Prema njemu, zemlja je isporučila najveći deo reformi iz Reformske agende i Plana rasta još u dva izveštajna perioda, pa ako je pristupanje proces zasnovan na zaslugama, ovo je za njega nelogično. Brojke mu delimično daju za pravo: u maju je Komisija odobrila novu isplatu od 65,7 miliona evra iz Instrumenta za reforme i rast, čime su oslobođena sredstva za Makedoniju dostigla 142,1 milion evra.

Istovremeno, premijer nudi i objašnjenje sasvim drugog tipa. Ekstremistički talas u Nemačkoj i Francuskoj, neuspešni referendum na Islandu o ponovnom pokretanju pregovora sa EU i uspon Marin Le Pen, prema njemu, znače da se Uniji ne piše dobro i da proširenje može da stane. Ako Unija ionako neće da se širi, zašto onda četiri zemlje dobijaju putokaz, a Makedonija ne?

Brisel se ne pomera

Vlada traži da se razgovori sa Sofijom vode u širem evropskom formatu, uz posredovanje EU, i garancije da posle ispunjavanja sadašnjih uslova neće uslediti novi bilateralni zahtevi. Za sada nema zvanične potvrde da je takav format uspostavljen. A zvanični stav Unije je isti: tokom posete Skoplju 2. juna predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ponovio je da su dogovorene ustavne izmene neophodan sledeći korak.

Deo stručnjaka izlaz vidi u dijalogu. „Ideja da Evropska unija posreduje je dobra i mi duže vreme pozivamo da se uloga EU transformiše iz pasivnog medijatora u aktivnog fasilitatora”, kaže Simonovski iz tink-tenka Estima, ali upozorava da je Bugarska članica Unije i da to nosi rizik za ravnotežu u procesu.

Stav Vlade je poznat: bez garancija, nema ustavnih izmena. Stav Brisela je jednako poznat: bez ustavnih izmena, nema nastavka. Dok dva stava stoje jedan naspram drugog, četiri zemlje idu napred, a Makedonija čeka na šalteru čiji broj niko ne proziva. Putokaz, ako dođe, neće doneti izbori u Francuskoj ni referendum na Islandu. Doći će iz dogovora između Skoplja i Brisela - ili neće doći.