Nabavke bez tendera do 10.000 evra i plaćeni pristup podacima: Skupština izglasala Zakon o javnim nabavkama

Sa 63 glasa „za” i 20 „protiv”, većina u Skupštini izglasala je izmene Zakona o javnim nabavkama. Kada stupe na snagu, institucije će moći bez tendera da kupuju do 10.000 evra, umesto dosadašnjih 5.000. A ko želi da vidi podatke o nabavkama u formatu pogodnom za obradu, plaćaće naknadu.

Zakon se vratio u Skupštinu nakon što je predsednica Gordana Siljanovska-Davkova odbila da potpiše ukaz zbog člana 13, koji je omogućavao ponovno imenovanje predsednika i članova Državne komisije za žalbe po javnim nabavkama bez jasno utvrđenog broja mandata. Desetog novembra većina je taj član izbrisala amandmanom. Predsednik Skupštine Afrim Gaši podsetio je da, prema članu 75 stav 3 Ustava, predsednica sada mora da potpiše ukaz.

Član 13 je pao. Sve ostalo je ostalo.

Poslanik Mile Cekov izračunao je da s novim pragom godišnji iznos nabavki bez tendera može da dostigne 50.000 evra. Naknada za žalbeni postupak raste sa 200 na 600 evra, što će najviše osetiti male firme koje žele da ospore odluku. Ukida se i saglasnost Biroa za javne nabavke za nabavke po skraćenom postupku, a izmenama se briše i kriterijum „najniža cena” pri izboru najpovoljnije ponude.

„Ukida se i besplatan uvid - ako ne platite, ne možete dobiti podatke iz javnih nabavki, ni novinari, ni nevladine organizacije, ni bilo ko drugi”, rekao je koordinator poslaničke grupe SDSM-a Oliver Spasovski. SDSM i koalicija su, prema njegovim rečima, podneli 2.100 amandmana da spreče zakon. Poslanica Ilire Dauti ocenila je da će viši pragovi i naknada za podatke otežati kontrolu nad trošenjem javnog novca.

Iz VMRO-DPMNE, poslanik Bojan Stojanoski kaže da su izmene deo Reformske agende, a uvođenje digitalnih alata i veštačke inteligencije treba da olakša sprovođenje nabavki i smanji rizik od zloupotreba.

Prema Cekovu, samo prošle godine kroz javne nabavke prošlo je 1,6 milijardi evra javnog novca, a on je podsetio i na poslednji izveštaj Evropske komisije, u kojem je konstatovano da u ovoj oblasti nema napretka. U takvoj situaciji većina je odlučila da tenderi budu ređi, a pogled u brojke da se naplaćuje. Ako je sistem zaista transparentan, zašto građanin treba da plati da bi proverio kako se troši njegov novac? I kakva će veštačka inteligencija uhvatiti ono što više niko ne može besplatno da vidi?