Hrvatski general-major Denis Tretinjak, direktor Glavnog štaba Oružanih snaga Republike Hrvatske, u intervjuu za hrvatski list izneo je brojku koja nije mogla da prođe bez odgovora. Hrvatska Sigurnosno-obaveštajna agencija (SOA) prošle godine je evidentirala 38 državno sponzorisanih sajber napada, a za dve trećine njih odgovornost je pripisana Rusiji.

Tretinjak je među oblicima hibridnog delovanja u Hrvatskoj nabrojao i podmetanje požara, sajber napade, informacioni rat, dezinformisanje javnosti i ometanje demokratskih procesa. Drugim rečima, spisak je mnogo duži od nekoliko hakerskih upada u državne servere.

Ruska ambasada u Zagrebu odgovorila je oštro. „Izjavu hrvatskog general-majora Denisa Tretinjaka razmatramo u kontekstu masovnog zastrašivanja evropskih građana. U zemljama Evrope i NATO-a nastavlja se veoma opasna eskalacija usmerena protiv Rusije”, saopštili su iz ambasade, koja je optužbe nazvala apsurdnim.

Ruske diplomate tvrde da je u Evropi postalo gotovo uobičajeno da se Moskva okrivljuje za svaku krizu, s ciljem, prema njima, da se opravda ubrzano naoružavanje. „Postalo je stvar bontona da nas optužuju za bilo kakve krize i incidente u Evropskoj uniji kako bi se, kako mi to razumemo, dalo obrazloženje za pripreme za rat već 2029-2030, o kojem evropski političari toliko vole da govore”, navode iz ambasade.

Ambasada je posebno izdvojila izjavu generalnog sekretara NATO-a Marka Ritea od 29. septembra. Rite je tada podržao stav vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi Aleksusa Grinkeviča da članice treba javno da ukazuju na Rusiju kada su sigurne ili gotovo sigurne da Moskva stoji iza određene neprijateljske aktivnosti. Moskva to čita kao spuštanje praga za optužbe. „Nikakvi dokazi više nisu potrebni. Zašto se mučiti? Niko ionako neće odgovarati za prazne optužbe i klevete”, poručili su iz ambasade.

Odgovor je otišao i dalje, do Kalinjingrada, ruske eksklave smeštene između Poljske i Litvanije. Ambasada je vežbe NATO-a na Baltiku predstavila kao pritisak na Kalinjingrad i pozvala se na izjavu litvanskog ministra spoljnih poslova Kestutisa Budrisa iz maja da NATO ima sredstva da, ako bude potrebno, „sravni” ruske protivvazdušne sisteme i raketne baze u toj oblasti. „Sve ove akcije u neposrednoj blizini ruskih granica predstavljaju direktnu pretnju našoj zemlji”, odgovorili su iz ambasade. NATO, sa svoje strane, vežbe zvanično opisuje kao obuku za odbranu regiona.

Završna poruka bila je upućena direktno hrvatskoj javnosti: „Čitaoci hrvatskih medija treba da shvate da će, ako političari i vojni lobi u Evropi ne promene svoj samoubilački kurs, logika gomilanja optužbi i međusobnih odgovora dovesti do fatalnih posledica u vidu vojnog sukoba punih razmera.”

Hrvatska je članica NATO-a i, kako je priznala i sama ambasada, prati liniju Alijanse. Ali region koji je pre tri decenije video rat iz prve ruke zna da najopasniji trenutak nije kada neko izgovori reč „rat”, već kada ona počne da zvuči normalno. Kada ambasada velike sile piše direktno čitaocima u jednoj balkanskoj zemlji o „fatalnim posledicama”, da li iko još misli da je ovo samo diplomatska retorika?