Sorkinov „The Social Reckoning” zaradio 5,5 miliona dolara prvog vikenda u SAD, četiri puta manje od starta „Društvene mreže”: da li ikoga još zanima Facebook?

Aron Sorkin se vratio Facebooku, ali ga publika nije pratila. „The Social Reckoning”, nastavak „Društvene mreže”, prema procenama od nedelje zaradiće samo 5,5 miliona dolara (oko 4,7 miliona evra) prvog vikenda u američkim bioskopima. To je ispod ionako skromnih 7 do 8 miliona koje je projektovao studio.

Poređenja radi: original iz 2010. startovao je sa 22 miliona dolara i u SAD zaradio ukupno 97 miliona - i to sa tadašnjim cenama karata. Sorkin je za njega dobio Oskara, a film je postao jedna od najuticajnijih slika Silicijumske doline i startap-kulture na velikom platnu.

Razlika nije samo u brojkama. Prvi film bio je priča o uzbuđenju i drami iz ranih dana Facebooka. Drugi je mračniji i teži: ceo je posvećen odluci bivše zaposlene Frensis Haugen da iznese dokumente koji su postali poznati kao „Facebook dosijei”. Senatska saslušanja i promene u algoritmima - možda to nikada nije bio materijal za hit.

Moguća su i druga objašnjenja. Prava publika ovakvog filma možda su stariji gledaoci, koji se u bioskope vraćaju samo povremeno. Ili kritika Facebooka danas zvuči manje hitno ljudima koji noću ne spavaju zbog veštačke inteligencije. A i recenzije jednostavno nisu dobre - čak i oni koji su uživali u filmu priznaju da je preopterećen dugim monolozima po kojima je Sorkin poznat.

Ovog vikenda počela je cela jesenja sezona filmova u kojima su tehnološki šefovi negativci. Četvoročasovni dokumentarac „Musk” Aleksa Gibnija startovao je ovog vikenda i u četiri bioskopa zaradio 69.000 dolara. Sledećeg vikenda stiže dokumentarac Nejtana Fildera o Elizabet Holms, „You Can See Everything”, a drama o previranjima u upravnom odboru OpenAI-ja, „Artificial”, dobila je novog distributera pošto je Amazon odustao od nje. U novembru Netflix pušta seriju „The Altruists” o Semu Benkman-Fridu i padu FTX-a.

Holivud očigledno misli da je došlo vreme za obračun sa Silicijumskom dolinom. Publika, bar za sada, ne kupuje karte za to. A da li bismo mi na Balkanu platili kartu da dva sata gledamo o algoritmima kojima svakog dana dajemo svoje vreme?