Waymo je otvorio svoju uslugu s autonomnim taksi vozilima za tinejdžere od 13 do 17 godina u Nešvilu. To je drugi grad posle Finiksa, gde su maloletnici dobili sopstvene račune prošle godine. Predstavnik kompanije kaže da je ovo „prvo od mnogih” takvih otvaranja, s proširenjem u više tržišta u sledećim mesecima - zavisno od toga koliko je zrela stvar na terenu i šta će dozvoliti lokalni regulator.

Mehanika je jednostavna. Račun tinejdžera mora biti povezan s računom roditelja ili staratelja. Nakon što se odobri, maloletnik može da naruči vožnju kroz celu uslužnu zonu Waymo u Nešvilu i da povede do trojice gostiju u dobi od 13 do 17 godina. Jedno kompanija ne kaže: kako se točno proverava starost.

To nije sitnica. Cela konstrukcija stoji na pretpostavci da s druge strane aplikacije zaista sedi onaj koji piše da sedi. Kompanija koja gradi poverenje u vozilo bez vozača molči upravo o delu gde poverenje počinje - ko ulazi unutra.

Brojke za ovim pokazuju zašto Waymo hita. Nedeljne plaćene vožnje skočile su desetostruko - s 50.000 u maju 2024. na preko pola miliona ranije ove godine. Usluga je puštena u desetak gradova, a samo u poslednjem mesecu otvorili su se Denver, Las Vegas, San Dijego i Tampa. Nešvil je postao tržište u aprilu ove godine sa zonom od 50 kvadratnih milja (oko 130 kvadratnih kilometara), a ovog meseca su vozila Waymo postala dostupna i preko aplikacije Lyft u gradu.

Logika poteza je čista aritmetika. Tinejdžer je klijent koji zasad potpuno zavisi od roditelja ili od javnog prevoza - znači neiskorišćeno tržište. A roditelj, stavljen pred izbor da li će sedamnaestogodišnjak sam voziti automobil ili će ga voziti softver, možda će izabrati softver. Pitanje je da li je izbor uopšte između te dve stvari, ili između njih i jednog autobusa koji dolazi na vreme.

Kod nas je razgovor o autonomnim vozilima još teorijski, ali deo koji nije teorijski je drugi: šta dobija jedan grad kada prevoz mladih rešava privatna aplikacija umesto linija s voznim redom. Odgovor u Nešvilu tek treba da se piše.