Zakon o životnoj sredini se „usklađuje” sa EU tako što briše pravila za zagađene lokacije kao što su Lojane, OHIS i Jugohrom

Ministarstvo ih predstavlja kao usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Ekološke organizacije, pravnici i deo opozicije u njima vide slabljenje zaštite od zagađenja. Predložene izmene Zakona o životnoj sredini su pred poslanicima, nakon što su dobile po 8 glasova „za” u Komisiji za evropska pitanja i u Zakonodavno-pravnoj komisiji, koje su tekst ocenile kao „prihvatljiv sa aspekta njegove usklađenosti sa pravom EU”.

Pet kilometara važi samo za nove fabrike

Zakonskim izmenama iz 2022. uvedena je zabrana izgradnje ili rekonstrukcije postrojenja teške i zagađivačke industrije na manje od pet kilometara od naseljenog mesta ili zaštićenog prirodnog područja. Ograničenje je zabeležila i Evropska komisija u svom izveštaju o Makedoniji za 2023. godinu. Novi predlog briše deo o rekonstrukciji.

Iz inicijative „Zeleni humani grad” upozoravaju šta to znači u praksi: davno zatvorena industrijska postrojenja, na primer u Skoplju, mogla bi ponovo da prorade, a postojeća da prošire proizvodnju. Umesto da se zagađivači udaljavaju od domova, kažu oni, pravi se „katastrofalan regresivan korak”.

Članovi koji se brinu o „vrućim tačkama”

Druga velika primedba odnosi se na članove 28-a, 28-b, 28-v i 28-g, koji uređuju identifikaciju, upravljanje i sanaciju kontaminiranih područja. Predlog ih jednostavno briše. Prema „Zelenom humanom gradu”, plan iz člana 28-b godinama je sprečavao da se kontaminirano zemljište prodaje ili daje pod koncesiju. „Sada će biti moguće da vam neko proda zagađenu zemlju, a da vi pojma nemate o tome”, upozoravaju iz inicijative.

Makedonsko udruženje mladih pravnika ukazuje gde će se pravna praznina osetiti: kod lindana iz fabrike „OHIS”, kod gomila kancerogenog arsena iz nekadašnjeg rudnika „Lojane” i kod heksavalentnog hroma iz „Jugohroma”, koji može da ugrozi podzemne vode i vodosnabdevanje Skoplja sa izvora Rašče. Plan upravljanja otpadom 2021-2031 identifikuje sedam ovakvih lokacija. Problem sa najvećim delom njih ni danas nije rešen.

Brisanjem pada i obaveza da budući koncesionari saniraju kontaminirana područja kroz poseban plan remedijacije. To znači da bi koncesionar mogao da izvuče ekonomski isplative materijale, a zagađenje da ostane državi i građanima. Scenario nije teorijski: za „Lojane” Vlada će tražiti novog koncesionara, pošto je prethodni otišao bez da očisti otrove.

Manje javnosti, više ministra

Prema „Zelenom humanom gradu”, izmene ukidaju i obavezno snimanje javnih rasprava, slabe garancije za elektronsku dostupnost dokumentacije, a obavezna institucionalna mišljenja o industrijskoj bezbednosti zamenjuju komisijom koju bira ministar. Organizacija „Eko-svest” upozorava na pravnu prazninu i na rizik da se odredbe ne poklope sa novim zakonom o zaštiti prirode, koji je već u proceduri.

Poslanica Levice Jovana Mojsoska zatražila je da se izmene skinu sa dnevnog reda. Ako je ovo evropski put, čudno je što se baš zabrana koju je Brisel zabeležio u svom izveštaju sada briše u ime Brisela. Kome tačno treba da se fabrika rekonstruiše na manje od pet kilometara od nečijeg dvorišta?