Zelenski je sleteo u Beograd i seo za sto sa čovekom koji četiri godine balansira između Brisela i Moskve a da nijednom nije pao ni na jednu stranu. Prva zvanična poseta ukrajinskog predsednika Srbiji. I odmah, na zajedničkoj konferenciji, domaćin mu je našu balkansku istinu rekao u lice.

„Kao politički veteran, trenutno ne vidim mogućnost da Srbija uskoro postane članica EU”, rekao je Vučić. A onda je dodao i zašto: „Uvek će naći nekoga. Za nas će naći Hrvate, Bugare ili Holanđane, a za Ukrajinu nekog drugog.”

Rečenica je tačna čak i kada čovek koji je izgovara ima svoje razloge da je izgovori. Svako na Balkanu ko je čekao pred vratima Brisela zna kako izgleda kada proces koji ti prodaju kao tehnički odjednom postane pitanje nečijeg nacionalnog kalendara i nečijeg parlamenta.

Vučić je u istom dahu obećao da Srbija nikada neće ometati evropski put Ukrajine i pohvalio se da od Zelenskog nije čuo lošu reč o svojoj zemlji. Jedno obećanje koje ne košta ništa i jedan kompliment koji ne obavezuje ni na šta - diplomatija kakvu poznajemo.

Zelenski je bio kraći i tamniji. Stanje u Ukrajini opisao je kao veoma teško, sa balističkim raketama i dronovima na infrastrukturu i prethodne noći. Zatim je govorio o onome zbog čega se realno dolazi u Beograd: infrastruktura, ekonomija, radna mesta sa obe strane.

Iz cele posete izašao je jedan potpisan dokument - memorandum o saradnji između srpskog Ministarstva poljoprivrede i ukrajinske državne službe za bezbednost hrane. Dvojica predsednika potvrdili su i međusobnu podršku teritorijalnom integritetu prema Povelji UN. Formulacija koju svako može da potpiše, jer ništa konkretno ne obavezuje.

Ali najzanimljivija rečenica pala je sa strane od glavne teme. Vučić je objavio da Srbija oko 15. ili 20. septembra otvara fabriku dronova - sa Izraelcima. Bez lokacije, bez kapaciteta, bez tipa drona, bez vrednosti investicije. Samo datum i partner.

I tu se slika sklapa. Istog dana kada domaćin prima predsednika zemlje koju brane dronovima, on saopštava da počinje da proizvodi dronove sa trećom stranom, a na pitanje o vojnoj saradnji sa gostom odgovara da se o tome nije govorilo - „ne u ovim vremenima”. Kada rat završi, kaže, to je druga stvar.

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, šalje municiju koja čudnim putem završava na istočnom frontu, a sada prima i ukrajinskog predsednika u Palati Srbija. Ako je to balansiranje, onda je balansiranje punim rukama.

Pitanje koje ostaje nije da li je Vučić u pravu za Brisel. Pitanje je kome se isplati njegova analiza. Kada čovek koji najduže čeka na evropskim vratima objašnjava drugima da se vrata ionako ne otvaraju, to je i predviđanje i alibi.