Nutricionista objašnjava zašto „jedi manje” ne radi: telo ne zna da si na dijeti, pa skladišti energiju

„Jedi manje, kreći se više.” Ovo je savet za mršavljenje koji slušamo decenijama, od lekara, od trenera, od tetaka na porodičnim ručkovima. Zvuči logično, kao prosta matematika. Problem je što gojaznost nije prosta matematika, a oni koji je proučavaju to odavno znaju.

Španski dijetetičar-nutricionista Ajtor Sančez kaže da su takve poruke „previše generičke i ne razumeju individualnost svakog čoveka”. „To su poruke koje se ponavljaju decenijama i nisu donele nikakvu značajnu promenu. Naprotiv, kao društvo i dalje ne uspevamo u borbi sa prekomernom težinom i gojaznošću, a one stalno rastu”, kaže on.

Telo ne zna da si na dijeti. Ovo je možda najvažnija rečenica iz celog razgovora. Kada osoba sa gojaznošću jednostavno počne da jede manje, organizam to ne čita kao odluku, već kao opasnost. „Naše telo ne zna da je u restriktivnom procesu, pa je normalno da ne želi da pravi promene koje mogu da ga ugroze. Na kraju krajeva, epidemija gojaznosti je nešto veoma novo u našoj istoriji i razumljivo je da organizam skladišti energiju za naše dobro”, objašnjava Sančez. Dodaje i da fiziološki težimo da održimo stabilnu težinu, onu na koju smo navikli.

Zato dve osobe koje jedu slične količine mogu imati potpuno različitu težinu. Unos je samo jedna strana. Potrošnja energije je „najpromenljiviji deo jednačine” i zavisi od fizičke aktivnosti, termogeneze, okruženja, genetike, stresa i sna. „Ne reagujemo svi isto na hranu”, kaže nutricionista, i to su prepreke koje se često ne vide na prvi pogled.

Njegov odgovor je da se fokus pomeri sa koliko jedemo na šta jedemo. „Veoma retko je problem samo količina hrane”, kaže on. Hrana koja podstiče gojaznost obično je i najmanje zasitna i najviše „hedonistička”, pa smanjenje porcija malo pomaže ako se ishrana zasniva upravo na njoj. Više povrća, celog voća, mahunarki, orašastih plodova i integralnih žitarica - namirnica koje zbog vlakana, vode ili proteina stvaraju duži osećaj sitosti. Slatkiši, zaslađena pića i ultraprerađeni proizvodi treba da izgube glavnu ulogu u svakodnevici, ali bez toga da postanu zabranjeni: „Nema zabranjenih namirnica, ni namirnica za mršavljenje”. Ni pravilo o pet obroka dnevno nije obavezno - važnije je da raspored obroka odgovara životu čoveka i da može da se održi.

Jedan detalj vredi znati. Razgovor je održan na predstavljanju španske ankete o percepciji gojaznosti „Razones de Peso”, koju promoviše farmaceutska kompanija Lili, proizvođač lekova za gojaznost. To ne čini savete pogrešnim - oni su više za tanjir nego za apoteku. Ali kada čujete frazu „gojaznost je složena bolest”, dobro je znati ko sve ima interes da ona zvuči složeno.

Dobra vest je za sve koji godinama krive sebe posle svake propale dijete: možda problem nije bio u nedostatku volje, već u savetu koji nikada nije ni bio dovoljan. Koliko nas je to čulo bar jednom u ordinaciji?