Od avgusta, banke u Makedoniji uvode značajna poskupljenja provizija - a najveći teret, kao i obično, pada na one koji ga najmanje mogu podneti: penzionere i porodice. Penzioner koji plaća račune na šalteru platiće i do 100 evra godišnje samo za provizije, a četvoročlana porodica najmanje 200 do 250 evra.

Najveće procentualno povećanje udara baš tamo gde boli - na plaćanja računa na šalteru. Provizija skače za preko 33 odsto, sa 90 na 120 dinara po transakciji. Penzioner koji plaća četiri mesečna računa (struja, voda, telefon, internet) doplaćivaće oko 480 dinara mesečno samo za to. S dodatkom za održavanje računa, godišnji troškovi prelaze 6.000 dinara - preko jedne petine prosečne penzije, koja u 2026. godini iznosi oko 27.500 dinara.

Spisak tu ne staje. Nove SWIFT provizije za međunarodne transfere, jednokratna provizija od 1 do 1,5 odsto na subvencionisane stambene kredite (od 600 do preko 1.200 evra, zavisno od iznosa), provizije do 0,4 odsto na devizna plaćanja. Sistematsko ceđenje svake transakcije - upravo one koju inače nazivaju „uslugom”.

Guverner Narodne banke, Trajko Slaveski, izjavio je da je „neprijatno iznenađen” ovim odlukama i da su one suprotne naporima da se promovišu dostupna digitalna plaćanja. Ali iznenađenje guvernera ne pomaže mnogo penzionerima. Narodna banka priznaje da nema direktnu zakonsku nadležnost da reguliše visinu provizija - što znači da banke mogu, a građani plaćaju. Kad regulator „alarmira” umesto da reguliše, ko tačno štiti one na šalteru?