Oko pet sati ujutru, u noći između 1. i 2. oktobra, kod sela Plauru u rumunskom okrugu Tulča pao je nepoznat objekat, a odmah zatim izbio je požar. Ministarstvo odbrane Rumunije naziva ga „mogućom bespilotnom letelicom”. Mesto je na samo nekoliko kilometara od ukrajinske obale Dunava, gde su te iste noći trajali novi napadi dronovima na ukrajinske civilne i infrastrukturne objekte.

Dovde priča zvuči poznato. Plauru leži upravo naspram područja koje je i prethodnih godina više puta gađano dronovima. Neobičan je drugi deo saopštenja.

„Radarski sistemi Ministarstva nacionalne odbrane tokom protekle noći nisu prijavili nijedan neovlašćeni prodor u nacionalni vazdušni prostor”, saopštila je rumunska vojska. Drugim rečima, Bukurešt ima objekat na zemlji za koji sumnja da je dron, ali nema snimljenu putanju kojom je on ušao u zemlju. Nešto je palo sa neba, a nebo je, prema radarima, bilo prazno.

Požar je ugašen, a teren je odmah obezbeđen kako niko ne bi prišao ostacima pre nego što stignu vojni stručnjaci. Nema poginulih ni povređenih, a osim požara, prema vlastima, nema ni materijalne štete. Rumunija zasad ne kaže čiji bi dron mogao da bude i zvanično ne povezuje objekat sa konkretnim napadom. „Situacija je dinamična i vratićemo se sa detaljima čim budu dostupni”, poručili su iz ministarstva.

Rumunija nije daleka tačka na mapi. Članica je NATO-a i EU, graniči se sa Srbijom i Bugarskom, a od rata je deli bukvalno širina jedne reke. Ako nešto može da završi na njenoj teritoriji a da radar ne zasvetli, pitanje prestaje da bude samo rumunsko.

Ključ je sada u ostacima. Tek posle analize znaće se da li je reč o celom dronu, o delu drona ili o nečemu sasvim drugom, i kako je to završilo kod Plaurua. Do tada visi jedno pitanje, važnije i od toga čiji je dron: ako radari nisu primetili ovaj, koliko je drugih prošlo neprimećeno?