Novi krug pregovora o Ukrajini u Abu Dabiju 10. i 11. novembra: datumi su dogovoreni, a sve ostalo - nije

SAD su potvrdile da će novi krug mirovnih pregovora između Rusije, Ukrajine i SAD biti održan 10. i 11. novembra u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Datume je objavio specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof. Posle višemesečnog zastoja, ovo je novi pokušaj administracije Donalda Trampa da pokrene razgovore o kraju rata - poslednji trilateralni pregovori uz američko posredovanje održani su u februaru.

Američku delegaciju treba da predvode Vitkof i Džared Kušner, Trampov zet i jedan od njegovih glavnih pregovarača. O mogućim novim pregovorima govorilo se još 21. oktobra, kada se Vitkof sastao sa Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu. Posle sastanka, Putinov savetnik Jurij Ušakov izjavio je da je Moskva načelno spremna da nastavi trilateralne pregovore tokom novembra.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podržao je inicijativu i 23. oktobra objavio da će se u prvoj polovini novembra u Abu Dabiju sastati pregovarački timovi. „Plan je da se sastanemo u prvoj polovini novembra, i to što pre, naravno”, rekao je tada, dodajući da bi posle razgovora delegacija želeo i sastanak lidera. Ali Moskva je 28. oktobra upozorila da će sve zavisiti od situacije na bojnom polju - i od sukoba na Bliskom istoku.

Tu je najzanimljiviji deo. Pre Abu Dabija, američki pregovarači treba u Briselu da se sastanu sa predstavnicima Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Evropske unije i NATO-a - o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, budućoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope i obnovi zemlje posle rata. Ali za samim stolom u Abu Dabiju Evropljani neće sedeti. Kremlj je i ranije poručio da učešće evropskih predstavnika nije dogovoreno. Evropa će o garancijama i obnovi razgovarati u Briselu, a za sam kraj rata čekaće vesti iz hodnika. Balkan poznaje ovu scenu još od Berlinskog kongresa - kada se o tebi odlučuje za stolom za kojim ne sediš.

A razlike nisu male. Rusija traži da Ukrajina prihvati njene teritorijalne zahteve, odrekne se članstva u NATO-u i pristane na ograničenja oružanih snaga. Moskva polaže pravo na četiri ukrajinska regiona koje je proglasila delom Rusije, iako ih ni vojno ne kontroliše u potpunosti. Kijev odbija da preda dodatnu teritoriju i upozorava da bi sporazum bez čvrstih garancija samo dao Rusiji vremena da se pripremi za novi napad. Zelenski je ranije rekao da sporazum mora da uključuje i finansiranje ukrajinske vojske najmanje deset godina.

Sporan je čak i redosled. Kijev želi prvo prekid vatre, kao korak ka mirovnom sporazumu. Moskva insistira da se prvo dogovore šira politička i bezbednosna pitanja, pa tek onda da borbe trajno prestanu. U Abu Dabiju treba da se razgovara o uslovima za kraj rata, bezbednosnim aranžmanima, smirivanju sukoba i humanitarnim pitanjima.

Prvi put postoje konkretni datumi - i to je za sada sve što je konkretno. Nema znakova da su se Rusija i Ukrajina približile oko ključnih pitanja. Ostaje da se vidi da li će Abu Dabi približiti zahteve dve strane, ili će biti još jedan sastanak čije uslove diktira bojno polje.