Taker Karlson tvrdi da će Tramp do 7. novembra odlučiti o nuklearnom udaru na Iran: spekulacija ili probni balon?

Taker Karlson, bivši voditelj „Foks njuza” i jedan od najuticajnijih desničarskih glasova u Americi, napisao je na društvenoj mreži X da se američka administracija približava odluci o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja protiv Irana. Rok je, prema njemu, 7. novembar, a odluka bi bila Trampova.

Cilj je, kaže Karlson, planina Pikaks u centralnom Iranu. Prema tvrdnjama izraelskih obaveštajnih službi, Teheran je obnovio program obogaćivanja uranijuma upravo u tunelima ispod nje, nedaleko od nuklearnog kompleksa Natanz. Iznad tih tunela, procenjuje on, ima oko 90 metara čvrstog granita.

Odatle i zaključak koji plasira: „Nijedno konvencionalno oružje u američkom arsenalu ne može da probije 90 metara čvrstog granita da bi uništilo tunele u kojima se navodno obogaćuje uranijum. Jedina vojna opcija je nuklearni udar. Netanjahu snažno insistira na tome”. Primetite redosled: prvo geologija, zatim tvrdnja da drugog izbora nema. Tako zvuči argument koji već na početku zna gde želi da stigne.

Karlson tvrdi i da izraelski premijer stalno pritiska Trampa. Pozivajući se na neimenovanog „dobro obaveštenog” sagovornika, preneo je i njegovu rečenicu: „Bibi svakodnevno zove Trampa zbog toga”. Prema Karlsonu, američki predsednik se za sada dvoumi i sluša potpredsednika Džej Di Vensa i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, koji smatraju da je diplomatski dogovor sa Teheranom još moguć.

„Atlantik”: novi udari odmah posle izbora

Karlson nije jedini koji govori o datumima. Američki časopis „Atlantik” objavio je da Tramp razmišlja da obnovi velike vojne operacije protiv Irana odmah posle izbora za Kongres, zakazanih za 3. novembar - dakle, za danas. Prema časopisu, predsednik nedeljama razmatra nove napade kojima bi naterao Teheran da sedne za pregovarački sto.

Istovremeno, Tramp traži odgovorne za to što se rat odužio, iako je, prema ranijim procenama njegovih saradnika, trebalo da se završi mnogo pre izbora. Počeo je da preispituje rad ministra odbrane Pita Hegseta i načelnika Združenog generalštaba, generala Dena Kejna, dvojice koji su mu bili glavni savetnici tokom sukoba. Na stolu je, piše „Atlantik”, više vojnih opcija - od kratkotrajnih udara do operacija koje bi trajale nekoliko nedelja. Među mogućim ciljevima su vojni objekti, infrastruktura i nuklearna postrojenja.

Balkan pamti 1999. godinu i zna koliko brzo „vojne opcije” iz novinskih tekstova postaju sirene. Razlika je sada u tome što se u razgovoru pominje oružje koje nijedna država nije upotrebila u ratu još od 1945. godine.

Koliko je od ovoga prava informacija, a koliko probni balon? Karlson se poziva na izraelske obaveštajce i na neimenovanog sagovornika, a njegova brojka o granitu je upravo to - procena. Ali kada predsednik koji traži krivce za rat koji se nije završio na vreme dobije nuklearnu opciju na stolu, više nije reč o običnoj spekulaciji. Ko će zaustaviti tu opciju ako Vens i Vitkof izgube spor?