SAD tiho udarile na iransko ostrvo Kešm, a Tramp kaže da ovo „nije rat”

Američka vojska izvela je ograničene napade na iransko ostrvo Kešm, potvrdila su trojica američkih funkcionera. Zvanično objašnjenje je klasično: „odbrambena akcija” radi zaštite američkih snaga i imovine u regionu. Prema jednom od njih, udar je usledio pošto je Iran otvorio vatru na američki avion, a drugi kaže da su Iranci upotrebili rakete zemlja-vazduh.

Detalj koji govori više od samog napada: administracija je namerno prećutala akciju, da ne bi izgledala veća nego što je zaista bila. Prema američkim medijima, slični udari izvođeni su i ranije - takođe u tišini. Dakle, rat kojeg zvanično nema ima i svoje nevidljivo poglavlje.

Iranska agencija Fars, bliska vlasti, javila je o „nekoliko eksplozija” na Kešmu u ranim jutarnjim satima u utorak. Eksplozije su čuli i stanovnici susednog ostrva Hengam i lučkog grada Bandar Abas. Kešm je oko 22 kilometra od Bandar Abasa i važan je za iransku kontrolu Ormuskog moreuza - rute kroz koju je pre rata svakog dana prolazilo oko 20 miliona barela nafte. Američka vojska napadala je ostrvo i ranije tokom rata.

Tajming je teško ignorisati. Amerikanci danas glasaju na srednjoročnim izborima, a Tramp je neposredno pre napada poručio da se diplomatski kontakti sa Teheranom nastavljaju i da bi dogovor „mogao da se postigne”. U intervjuu za Fox News, pak, rekao je da će SAD „možda morati da napadnu” planinu Pikaks - sumnjivu podzemnu nuklearnu lokaciju na kojoj, prema izraelskim procenama, Iran čuva deo obogaćenog uranijuma i napredne centrifuge. „To nije nikakav veliki problem. Možemo to da uradimo bukvalno za sat vremena”, izjavio je.

Pa, da li je rat ili nije? Tramp je kategoričan: „Mi ne vodimo rat... Ovo nije rat, ovo je vrlo blag sukob.” Potpredsednik Džej Di Vens govori o „određenom napretku” u razgovorima. Teheran, pak, preko vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija upozorava da će na svaki novi veliki napad odgovoriti „bez geografskih ograničenja” - prema visokom bezbednosnom funkcioneru, čak i na infrastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom, a ne samo na naftna postrojenja.

Tržišta nisu čekala tumačenje. Cene nafte skočile su rano ujutro na azijskim berzama odmah po vesti o Kešmu, pošto su prethodno snažno padale zbog nada u diplomatiju. A u SAD benzin i dizel možda će dostići najviše cene zabeležene na dan izbora u američkoj istoriji.

Balkan zna ovu retoriku napamet: kada vlast rat naziva „ograničenom akcijom” ili „blagim sukobom”, to je poruka za birače, a ne opis terena. Pitanje je ko će više poverovati u tu priču - američki birači pred glasačkim kutijama ili stanovnici Bandar Abasa koji su čuli eksplozije?