Sedam alpinista iz Bosne i Hercegovine krenulo je na Elbrus. Prema ruskim izveštajima, petorica se nisu vratila. To je brojka koju će nekoliko porodica u regionu nositi mnogo duže nego što će vest biti na naslovnim stranama.

Ekspedicija je počela 25. jula. Tokom uspona, na visini od oko 5.100 metara, dvojica iz grupe su se razbolela. Jedan član se sam spustio i alarmirao spasilačke službe, a spasioci su kasnije našli još jednog preživelog. Njih dvojica prebačena su u bolnicu na lekarski pregled.

Istražni komitet Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju otvorio je istragu. Odatle su prvobitno saopštili da je prema raspoloživim informacijama reč o poginulima i da se potraga za preostalim alpinistima nastavlja.

Planina koja ne oprašta improvizaciju

Elbrus godinama ima reputaciju „lakog“ visokog vrha - tehnički jednostavnijeg od mnogih drugih, što upravo zato privlači ljude sa manje iskustva nego što visina traži. Iznad pet hiljada metara vazduh ne pita koliko si spreman. Pitanje koje svaka ovakva istraga mora da postavi jeste ko je procenio vremensku prognozu, ko je odlučio da grupa nastavi ka vrhu i koliko je vremena prošlo od prve bolesti do alarmiranja.

Institucije u Bosni i Hercegovini još se nisu javno oglasile o slučaju. To je deo koji se redovno ponavlja na Balkanu: događaj se dešava u inostranstvu, porodice čekaju potvrdu, a nadležni ćute dok informacija ne stigne preko stranih medija. Da li je to nedostatak protokola ili nedostatak volje?

Organizovane ekspedicije ka visokim vrhovima ozbiljna su industrija sa sopstvenom regulativom, osiguranjem i odgovornošću. Kada ispadne da su se od sedmorice vratila dvojica, odgovor „planina je opasna“ nije dovoljan. Neko je vodio grupu, neko je odobrio datum, neko je donosio odluku na 5.100 metara. Ta imena i te odluke su ono što istraga treba da utvrdi.