Pšenica je na svetskom tržištu u septembru poskupela za 6,3 odsto u odnosu na avgust i dostigla najviši nivo od avgusta 2023. godine, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Šećer je poskupeo za 6,1 odsto, kukuruz za 5,6 odsto, pirinač za 1,4, a biljna ulja za 0,9 odsto.

Ceo FAO indeks cena hrane u septembru iznosio je 136 poena - 1,5 odsto više nego u avgustu i 5,8 odsto više nego pre godinu dana. Hrana na svetskim tržištima najskuplja je od novembra 2022. godine.

Zašto poskupljuje

Razlozi su daleki, ali poznati: logistički problemi u Crnomorskom regionu, suvo vreme u delovima Severne Amerike pred setvu i neizvesnost oko transporta kroz Ormuski moreuz. „Ukoliko se održe, ovi pritisci uskoro će se preneti na cene hrane za široku potrošnju, posebno u zemljama zavisnim od uvoza hrane i energije”, upozorava glavni ekonomista FAO Maksimo Torero.

Meso je pojeftinilo za 1,1 odsto, a mlečni proizvodi ostali su gotovo nepromenjeni. S druge strane, FAO predviđa da će svetska trgovina žitaricama ove godine pasti za 3,5 odsto, na 505,8 miliona tona.

A hleb?

Zasad nema potvrđene najave o opštem poskupljenju kod domaćih proizvođača. Pekari kažu da im zalihe kupljene po nižim cenama pomažu da ublaže troškove, ali deo njih je još leto upozoravao da sve teže drže postojeće cene. Rast od 6,3 odsto na berzi ne znači automatski isti rast vekne u prodavnici - konačna cena zavisi od ugovora, zaliha i drugih troškova.

Ali zalihe nisu beskrajne, a sam FAO kaže da će udar najjače osetiti zemlje koje uvoze hranu i energiju. Da li neko u Vladi već računa šta to znači za nas, ili ćemo opet saznati sa cenovnika u pekari?