Fiskalni savet: rebalansom se investicije seku za 6,3 milijarde denara, a deficit se ne pomera ni za denar

Prvobitni budžet za 2026. godinu planirao je deficit od 39,2 milijarde denara. U julu ga je vlada podigla na 46,3 milijarde i objasnila da je to cena većih kapitalnih investicija. Tri meseca kasnije, drugim rebalansom, investicije se vraćaju nadole. Deficit se ne pomera. To je, u jednoj rečenici, suština mišljenja koje je Fiskalni savet dostavio Skupštini.

Brojke su jasne. Kapitalni rashodi, zajedno sa stavkom KAPEF, padaju sa 46,5 na 40,1 milijardu denara - rez od oko 6,3 milijarde, ili 13,6 odsto. Deficit ostaje 46,3 milijarde denara, odnosno 4,1 odsto BDP-a. Drugim rečima, država planira da pozajmi oko 100 miliona evra više nego što će uložiti u puteve, zgrade i infrastrukturu.

Savet, koji predvodi akademik Abdulmenaf Bedžeti, upozorava da se time narušava takozvano „zlatno pravilo” javnih finansija: zaduživanje treba prvenstveno da služi investicijama koje stvaraju novu vrednost, a ne da pokriva tekuće troškove. Kad dug finansira potrošnju, teret ne nestaje. Samo se prebacuje na buduće generacije.

Gde idu pare

Dok se kapitalni deo seče, socijalni transferi rastu za oko 3,7 milijardi denara: 1,34 milijarde za penzije, 1,44 milijarde za socijalne naknade i 887 miliona denara za zdravstvenu zaštitu. Savet ne osporava postojanje tih obaveza. Upozorava na strukturu - budžet, umesto razvojnog, postaje socijalni, i to na pozajmljene pare.

Dinamika trošenja dodatno zabrinjava. Do kraja avgusta već je ostvaren deficit od 38,2 milijarde denara, ili 82,5 odsto godišnjeg plana, pa za poslednja četiri meseca ostaje samo 8,1 milijarda. Istovremeno, bruto zaduživanje raste za oko 11,3 milijarde denara, na 152,5 milijardi, iako se sam deficit ne menja. Javni dug je krajem juna iznosio 58,8 odsto BDP-a - samo 1,2 procentna poena ispod zakonske granice od 60 odsto. Dospele, a neplaćene obaveze javnog sektora premašuju 700 miliona evra.

Odgovor ministarstva

Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska brani rebalans kao „odgovoran pristup u uslovima neizvesnosti”. Prihodi se smanjuju za oko 5,3 milijarde denara, na 374,2 milijarde, najviše zbog nižih akciza na goriva - sa 34,1 na 30,4 milijarde denara. Kapitalni rashodi se, prema ministarstvu, seku zbog sporije realizacije pojedinih projekata. Poslanik Bojan Stojanoski naveo je u skupštinskoj raspravi da su do septembra kapitalni rashodi dostigli 25,3 milijarde denara, 23,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Objašnjenje „projekti kasne” nije novo. Ali ako projekti kasne, zašto zaduživanje ne kasni zajedno s njima? Leti je viši deficit predstavljen kao razvojni, a na jesen deficit od 46,3 milijarde denara već pokriva i tekuću potrošnju. Fiskalni savet upozorava da bez strože kontrole rashoda postoji rizik da planirani deficit bude premašen. Ako se to desi do decembra, ko će odgovarati?