Dok dole u gradovima klime rade punom parom i termometri ne padaju ispod trideset, najviši balkanski vrhovi za nekoliko sati obukli su zimu. Juče je sneg zavejao na Pelister u Makedoniji, na Musalu u Bugarskoj i na Bjelasicu u Crnoj Gori - tri vrha, tri države, jedna hladna vazdušna masa koja je pokazala sredinom jula ko zaista vlada tamo gore.

Na Pelisteru, na 2.601 metar nadmorske visine, kiša se pretvorila u sneg posle naglog zahlađenja. Fotografije pobelelih stena napravili su zaposleni na punktu Nacionalne radiodifuzije, a vest je objavio Nacionalni park „Pelister“. Ista hladna masa donela je sneg i na Musalu - sa svojih 2.925 metara najviši vrh ne samo u Bugarskoj, već na celom Balkanskom poluostrvu - koja je osvanula pod belim pokrivačem, maglom i vlažnim stenama.

Scena izgleda neobično za kalendar, ali za planinsku klimu nije ništa čudno. Na velikoj visini leto nikada nema potpunu vlast: dovoljan je prodor hladnog vazduha, malo vlage i nagli pad temperature da kiša pređe u sneg. Planina ima svoja pravila i ne usaglašava ih s našim rasporedom za odmor.

Meteorološke službe nisu ovo shvatile kao romantičnu razglednicu. Danas su proglasile žuti upozoravajući kod za grmljavine u 10 regiona, a meteorolozi apeluju na opreznost - naročito za one koji borave u planinskim predelima, gde niske temperature, jak vetar i moguća električna pražnjenja mogu brzo da pređu iz neobičnog prizora u ozbiljan problem.

A Pelister, da ne zaboravimo, nije samo prepoznatljiva silueta nad Bitolom. To je složen visokoplaninski prostor sa svojom mikroklimom i osetljivim staništima, gde opstaje i molika - tiho drvo koje pamti visinu i koje je jedan od najsnažnijih simbola makedonske planinske prirode. Kad planina za nekoliko sati preskoči iz leta u zimu, to je njen način da nas podseti da ona ne traži poštovanje - ona ga nameće.