Skupština je izglasala novi zakon o igrama na sreću sa 59 glasova „za" i 9 „protiv", i njime kazina i kladionice dobijaju nešto što se odavno tražilo - granicu. Objekti za kockanje moraju biti udaljeni najmanje 500 metara od osnovnih i srednjih škola, kako bi se smanjila izloženost najmlađih.

Zakon nosi i druge mere koje stežu industriju. Zabranjeno je reklamiranje na izlozima objekata, kao i svaka reklama koja kockanje predstavlja kao put do uspeha, bogatstva ili ugleda - što znači i kraj poznatih lica koja prodaju iluziju da je dobitak lak. Svaka mašina mora dobiti GPS-uređaj u stalnoj vezi sa Upravom za javne prihode, a uvedene su i više bankarske garancije i nove takse po lokaciji.

Nisu svi oduševljeni. Iz udruženja kladionica upozoravaju da bi zakon mogao da zatvori hiljade legalnih objekata, ukine 10.000 radnih mesta i gurne 35.000 građana u finansijske probleme, dok igrače tera ka nelegalnim operaterima. Argument koji industrija vadi svaki put kad joj se steže - da li je realan strah ili pritisak na zakonodavca, pokazaće vreme.

Balkan dobro zna ovu igru. Kladionica na svakom ćošku, blještave reklame na svakoj pauzi, i cela generacija naviknuta da je dobitak na jedno lice rastojanja. Granica od 500 metara od škole neće rešiti problem sama po sebi - ali je priznanje da problem postoji. Pitanje koje ostaje je ono što važi za svaki naš zakon: hoće li se rastojanje meriti na terenu, ili samo na papiru?