Od ukupno 349.334 penzionera u Makedoniji, 98.318 prima minimalnu penziju. To je 28,1 odsto, ili više od svakog četvrtog penzionera, pokazuju podaci Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja za avgust.

„Minimalna penzija” zvuči kao jedna brojka, ali nije. Iznos zavisi od toga kada je čovek otišao u penziju i koliko staža ima, pa se najniže penzije trenutno kreću od 20.288 do 23.945 denara. Sve što nedostaje do zakonskog minimuma doplaćuje država. Za 2026. godinu, prema Fondu, za to je predviđeno oko 80 miliona evra.

Obračun je priča za sebe. Najniža starosna penzija meri se kao procenat prosečne plate svih zaposlenih u 2002. godini: 41 odsto za muškarce sa preko 35 i žene sa preko 30 godina staža, 38 odsto za muškarce sa preko 25 i žene sa preko 20 godina, i 35 odsto za manje staža. Zatim se na tu osnovicu dodaju redovna usklađivanja i linearna povećanja od ukupno 7.000 denara. U 2026. godini, dakle, osnova za najugroženije penzionere i dalje je plata od pre više od dve decenije.

Direktor Fonda PIOM Nikola Memov kaže da model treba razdvojiti. „Budući model treba jasno da razdvaja penzijski princip - koliko je uplaćeno i koliko se ostvaruje kao pravo - od socijalne funkcije države”, smatra on. Slično traži i Asocijacija društava za upravljanje penzijskim fondovima. Njen predsednik Marijan Nikolovski kaže da za ove osiguranike novac treba unapred planirati u budžetu, da bi se znalo koliko ih ima i koliko koštaju.

Tehničko pitanje je gde će u budžetu stajati stavka od 80 miliona evra. Ljudsko je drugo: šta govori o jednoj ekonomiji to što skoro sto hiljada penzionera po godinama staža prima iznos koji država mora da dopuni da bi stigao do minimuma? I da li je neko izračunao koliko će ih biti narednih godina?