Rezultati međunarodnog testiranja PISA za 2025. godinu su objavljeni, i za Makedoniju su lošiji od prethodnih. Ne stagnacija, već nazadovanje - i to brže od prosečnog nazadovanja u zemljama OECD-a.

Makedonski petnaestogodišnjaci postigli su 379 poena iz matematike, 354 iz čitanja i 377 iz prirodnih nauka. U prethodnom ciklusu iz 2022. godine rezultat iz matematike bio je 389 - dakle pad od 10 poena za tri godine. Iz čitanja pad je sa 359 na 354. Prosek zemalja OECD-a je oko 472 iz matematike i 482 iz prirodnih nauka.

Šta ove brojke znače u praksi

Poeni su apstrakcija. Procenti nisu. Samo 26 odsto makedonskih petnaestogodišnjaka dostiglo je minimalni nivo pismenosti u čitanju. To znači da gotovo tri četvrtine njih nisu sposobni da razumeju i analiziraju tekst koji čitaju. Iz matematike minimalni nivo dostiglo je 32 odsto, iz prirodnih nauka 36 odsto. Poređenja radi, u zemljama OECD-a minimalni prag iz čitanja prelazi 69 odsto učenika.

Još jedan podatak vredi izvući iz izveštaja: na najvišim nivoima matematičke pismenosti, nivoima 5 i 6, nalazi se samo 1 odsto makedonskih učenika. Prosek OECD-a je 8 odsto. Dakle ne samo što je dno duboko - vrha gotovo da nema.

U testiranju je učestvovalo 6.977 učenika iz 124 škole, reprezentativnih za oko 16.700 petnaestogodišnjaka u zemlji. Ne radi se o malom uzorku ili statističkoj grešci.

Gde nestaje pažnja

Izveštaj sadrži i podatke o okruženju u kojem se uči. Trideset i tri odsto učenika prijavilo je da su im saučenici često rasejani uređajima tokom časova prirodnih nauka - razlika u postignutim poenima između takvih odeljenja i ostalih je 22 poena. Četrdeset i četiri odsto koriste veštačku inteligenciju nedeljno za učenje, a 34 odsto je koriste za pripremu eseja.

Izostanci su još jedan sloj. U dvonedeljnom periodu pre testiranja, 35 odsto je izostalo cele školske dane, 41 odsto je izostalo pojedine časove, a 57 odsto je kasnilo. I konačno, samo 67 odsto je prijavilo da roditelji nedeljno razgovaraju sa njima o školi - naniže sa 73 odsto u 2022. godini.

Ko odgovara za ovu brojku?

Tu je mesto gde obično dolazi saopštenje Ministarstva obrazovanja o reformama, strategijama i novim koncepcijama. Ali Makedonija učestvuje u PISA još od prvog ciklusa na početku veka, a od 2015. godine naovamo to čini redovno. Znači ovo nije prvo ovakvo merenje koje stiže u Skoplje.

I pored toga, rezultat iz matematike pao je za 10 poena u odnosu na prethodni ciklus. Svaki od ovih izveštaja do sada je tretiran kao vest od jednog dana, a ne kao merenje efekta odrađenog. Ako nešto u sistemu zaista radi, PISA je tačno alat koji bi to pokazao. Do sada to ne pokazuje.