Na prvi pogled novi uređaj kompanije PNOĒ liči na masku Bejna, negativca iz „Betmena”. Pokriva nos i usta, vezuje se iza glave i izgleda kao rekvizit iz stripa. Namena mu je daleko bezopasnija: meri koliko kiseonika trošiš i koliko ugljen-dioksida izdišeš, a zatim to pretvara u savete kako da jedeš, kako da treniraš i, kako se kompanija nada, kako da živiš duže.

Kompanija ima sedište u Moldenu u Masačusetsu, ali ima operacije i u Atini - odatle je direktor i suosnivač Apostolos Acalakis razgovarao za medije preko Zooma. Prvog oktobra lansira PNOĒ 2.0, čija je glavna novina to što test svako može da uradi sam. „Samo staviš masku, pritisneš dugme, sedneš” i dišeš osam minuta, objašnjava Acalakis. „To je sve. Toliko je lako.” Dosadašnji uređaj traži obučenog operatera, što ograničava mesta gde može da se koristi. Samouslužna verzija, prema njegovim rečima, otvara vrata teretanama bez posebnog osoblja, a možda i apotekama.

Nauka iza ovoga nije nova. Metaboličko testiranje, koje analizira gasove u dahu da bi pokazalo kako telo proizvodi energiju, postoji više od jednog veka i decenijama je zlatni standard za merenje VO₂ max - maksimalne količine kiseonika koju telo može da iskoristi pri naporu. Problem je uvek bila oprema: glomazna, skupa i zatvorena u sportskim laboratorijama i bolnicama. Zato je test dosad bio privilegija vrhunskih sportista i menadžerskih velnes-programa. PNOĒ, koja postoji deset godina, obećava istu tačnost u prenosivom paketu, sa softverom koji rezultate prevodi u preporuke.

Uređaj meri 23 biomarkera, među kojima su, pored VO₂ max, i metabolizam u mirovanju (koliko kalorija telo sagoreva dok miruje) i metabolička fleksibilnost (koliko lako telo prelazi sa sagorevanja masti na sagorevanje ugljenih hidrata). Acalakis kaže da je VO₂ max najjači pokazatelj ljudske dugovečnosti, a taj pojam je poslednjih godina postao pomodna reč među opsednutima dugovečnošću, u velnes-industriji koja cveta. Novi uređaj je manji, sa manje delova, dizajniran sa milanskom Design Group Italia kroz, kako kaže, „mnogo, mnogo, mnogo iteracija”. Odgovoreno je i na pitanje koje posle pandemije postavlja svako: ko ju je nosio pre tebe? Elektronika se odvaja od silikonske maske i kaiševa, pa skupi hardver deli više ljudi, a svako ima svoju masku.

E, sad sitna slova. Uređaj nije odobren od američke Agencije za hranu i lekove (FDA), a Acalakis je jasan: „Ne dajemo medicinske preporuke.” Kompanija se pozicionira kao velnes-uređaj. „To je kao uređaj za merenje telesnog sastava, kao vaga”, kaže on. „Lekar ne može da prepiše lek na osnovu naših rezultata.” Acalakis veruje da bi rastuća baza podataka jednog dana mogla da otkriva bolesti, ali priznaje da su prave dijagnoze „definitivno nekoliko godina daleko”, a regulatori će verovatno produžiti taj rok. „Još nismo tamo.” Laboratorijska preciznost kada se prodaje, vaga kada se postavi pitanje odgovornosti.

PNOĒ prodaje samo firmama, koje zatim test nude svojim klijentima: lancu teretana Equinox, gde uređaj postoji skoro u svakom klubu, hotelima Four Seasons, Red Bullu, NBA, zdravstvenom sistemu Mount Sinai. Pretplata ide od 400 dolara (oko 350 evra) do preko 1.000 dolara (oko 880 evra) mesečno, sa hardverom, softverom, obukom i marketinškim materijalima - „biznis u kutiji”, kako ga naziva Acalakis. Oko 85 odsto biznisa dolazi iz SAD, koje on naziva „ubedljivo najnaprednijim tržištem” za dugovečnost. Sada se kompanija širi u Evropi.

Koreni kompanije su u doktoratu iz senzorskih tehnologija koji je Acalakis radio na Univerzitetu Kembridž. Osnovao ju je sa Panosom Papadijamantisom, prijateljem iz detinjstva, danas direktorom za proizvod. Prošli su kroz Y Combinator u zimu 2019, kada dugovečnost još nije bila industrija. Dosad su prikupili oko 22 miliona dolara (oko 19 miliona evra), od čega 11 miliona dolara u nedavno zatvorenom krugu, između ostalih od fonda 50 Years i od suosnivača Google Mapsa Larsa Rasmusena, koji i sam sada živi u Atini. Sa 110 zaposlenih, firma kaže da je nedavno postala profitabilna i raste preko 100 odsto godišnje, a Seriju B planira u narednih šest do dvanaest meseci.

Ideja je rođena u Kembridžu, dizajn je urađen u Milanu, deo posla vodi se iz Atine, a adresa i 85 odsto biznisa su u Americi. Tako izgleda mapa jednog tima sa korenima na Balkanu kada gradi globalni proizvod. Hoćemo li ikada videti obrnutu mapu - američke pare, a sedište ovde?