Silvester Stalone napunio je 80 godina ovog leta i još radi. Suzan Sarandon puni istih 80 ovog oktobra, sa fizičkom formom i energijom na kojoj bi joj pozavideli i mnogo mlađi. Lako je reći da je „80 novih 60” - i još lakše na toj rečenici prodati neki dodatak u kapsuli. Stručnjaci za dugovečnost su oprezniji, a njihov odgovor je zanimljiviji od slogana.

„Hronološka starost sama po sebi ne objašnjava kako starimo”, kaže dr Đenki Badžun, lekar specijalizovan za dugovečnost u Jedinici za dugovečnost bolnice „Memorijal Publio Kordon” u Madridu. Dvoje ljudi sa istom godinom rođenja u ličnoj karti mogu imati sasvim različit sastav tela, metabolizam, kardiovaskularni kapacitet, kognitivnu funkciju i nivo upale u organizmu.

Tu ulazi pojam biološke starosti - pokušaj da se izmeri koliko organizam zapravo stari, a ne koliko je sveća bilo na poslednjoj torti. „Starenje je složen proces u kom učestvuju genetika, način života, okolina i nagomilavanje promena tokom vremena”, objašnjava Badžun. Leticija Karera, direktorka centra „Felisidad Karera”, dodaje da su geni samo deo jednačine. Ostatak je ono što nauka naziva ekspozom: ishrana, kretanje, san, stres, sunce, poroci, bolesti i sredina. „Mnogi od tih faktora mogu da se menjaju - i time utičemo na to kako starimo.”

Medicina je značajno produžila životni vek. Sada je izazov drugi: da više tih godina budu godine zdravlja i samostalnosti. „U medicini dugovečnosti ne bi trebalo da čekamo da se pojavi bolest da bismo reagovali”, kaže Badžun. Ako bi starenje morao da svede na jednu misao, to bi bilo: sačuvati funkcionalnu sposobnost što je duže moguće.

Mišić kao osiguranje

Ako na nečemu oba stručnjaka insistiraju, to je mišić. „Nije samo estetsko pitanje - to je jedan od glavnih funkcionalnih i metaboličkih rezervoara i direktno je povezan sa sposobnošću čoveka da ostane samostalan dok stari”, objašnjava Badžun. Samostalnost ovde ne znači maratone. Znači ustati sa stolice, popeti se uz stepenice, poneti torbu, zadržati ravnotežu kada se sapleteš. Zato vežbe snage, prilagođene godinama i čoveku, treba da budu deo svake strategije dugovečnosti, zajedno sa kardiom, pokretljivošću i ravnotežom. Karera to kaže najslikovitije: „Cilj nije da imaš mlado telo, već telo koje funkcioniše.”

Sa ishranom je slično - dijeta protiv starenja ne postoji. Badžun govori o dovoljnoj i izbalansiranoj ishrani prilagođenoj svakome, a Karera upozorava da zdrava ishrana ne znači stalno držati neku dijetu. S godinama je važno da ima dovoljno proteina za mišiće, plus voća, povrća, vlakana, zdravih masti i malo prerađene hrane. San je vreme kada se telo popravlja, a veze sa drugim ljudima, intelektualni izazovi i projekti deo su recepta isto koliko i teg. „Nema mnogo smisla govoriti o dugovečnosti ako produžimo život, a izgubimo samostalnost, blagostanje ili sposobnost da budemo sa drugima”, kaže Badžun.

Kapsule nisu početak

Ovo je deo koji industrija dodataka ne želi da čuje. Prema Badžunu, suplementi „ne treba da budu polazna tačka strategije dugovečnosti”. Kod zdravog čoveka bez deficita, prioriteti ostaju ishrana, kretanje i san. Karera priznaje da dodaci imaju smisla kada su pravilno preporučeni, na primer kada hrana ne pokriva određene hranljive materije. Ali Badžun upozorava na iskušenje da se gutaju desetine proizvoda po logici „što više, to bolje”: „Svaka intervencija treba da ima hipotezu, indikaciju i, kada je moguće, dokaze koji je podržavaju.”

I poslednje upozorenje - za one koji jure „biološku starost” kao još jednu brojku. To što se neki marker poboljšao ne znači da ste se podmladili; može samo da znači da vam se poboljšao sastav tela ili metabolizam. Nauka istražuje ćelijsko starenje, delimično reprogramiranje ćelija i privremeno aktiviranje telomeraze, ali deo toga je još eksperimentalan i ne sme se mešati sa ustanovljenim tretmanima.

Stalone i Sarandon nisu dokaz da postoji formula za podmlađivanje. Stručnjaci kažu da takve formule još nema. Ono što funkcioniše je dosadno staro: snaga, hrana, san i ljudi oko tebe.