Tej Koli je čovek koji svaki problem meri jednim pitanjem: mogu li tehnologija, kapital i ambicija zajedno da stvore rešenje u velikom obimu? Onlajn plaćanja, veštačka inteligencija, biotehnologija, slepilo, bionske proteze - sve prolazi kroz isti filter. Njegova veština je da vidi veze pre drugih i da podrži ideje vremenom i novcem. Tako je izgradio ogromno bogatstvo. A bogatstvo ima adresu na kojoj se porodica okuplja: jahtu dugu 75 metara, nazvanu „Quantum of Solace”.

Palata koja plovi

Koli je jahtu kupio da ostvari san supruge Izabel. Zamišljena je kao palata svetlosti i mira na vodi, sa spa-centrom, heliodromom, klubom na plaži i glavnim salonom u atrijumu dvostruke visine - nešto što, prema vlasnicima, ima još samo tri jahte na svetu. Ime je pozajmljeno iz filma o Džejmsu Bondu: „Veliki smo obožavaoci Bonda, pa nam se ime odmah dopalo, a privukla nas je i paleta toplih, neutralnih boja u enterijeru.” Unutra ima mesta za dvanaest gostiju.

Enterijer je upravo ono što obećava: krem kožne fotelje, svetlo drvo, široki prozori koji unose more unutra, sveže cveće na svakoj površini. Gornja paluba je, kažu vlasnici, „kao plutajući Four Seasons” - mesto za prijatelje i goste. Jahta celo leto provodi na Mediteranu. „Brod ove veličine je kao mali gradić, a posada - 21 čovek - odlučuje da li je taj gradić srećan.”

Dvoje vlasnika

Izabel je odrasla u Hempširu, u Engleskoj, u porodici u kojoj je otac bio direktor za podvodne oružane sisteme u britanskom Ministarstvu odbrane. Studirala je u Alkali de Enares, kod Madrida, i tamo predavala engleski španskoj deci - od tada je, kaže, Španija uvek deo njenog života. Radila je u marketingu u Londonu, napravila pauzu da podigne dvoje dece, a zatim osnovala svoj brend odeće za odmor i jogu, Just Isabelle. Posle pandemije se razvela i zatvorila brend. Kasnije je upoznala Teja.

On je rođen u Delhiju 1958. godine, u akademskoj porodici: majka mu je bila diplomata, a otac glavni urednik „Tajms of Indija”. Diplomirao je elektrotehniku na Indijskom institutu za tehnologiju u Kanpuru 1980. godine, sredinom osamdesetih preselio se u SAD i uspeo u nekretninama, a zatim je u Kostariki osnovao grupu tehnoloških kompanija koje je prodavao od 2006. godine. S tim novcem došao je u Veliku Britaniju. „Odrastao sam u Delhiju gledajući ljude čiji su životi obeleženi malim bolestima koje se lako leče”, kaže. „Rešen sam da uspeh iskoristim da pomognem drugima da iznova izgrade svoje živote.”

Upoznali su se na sastanku naslepo, preko zajedničkih prijatelja, posle pandemije. Razgovarali su pet sati i otkrili da njihova prvorođena deca imaju rođendan istog dana, 30. oktobra. Na trećem sastanku, za Dan zaljubljenih, odveo ju je avionom na ručak u Edinburg. Zaprosio ju je na Filmskom festivalu u Kanu, a venčanje je bilo u hotelu „Hôtel du Cap-Eden-Roc” na Kap d'Antibu, uz nastupe Alesandra Ristorija i Meraje Keri. Medeni mesec - na palubi „Quantuma”, kroz Sardiniju, Korziku i Kapri.

Jahta i katarakta

Život im se deli između Monaka, Kana, Londona i Kostarike. Oboje su kopredsedavajući fondacije Tej Kohli Foundation, koju finansira sama porodica i koja je postavila cilj da do 2030. godine vrati vid 500.000 ljudi. Početak je, priča Koli, bio 2010. godine, kada je finansirao transplantacije rožnjače u bolnici Niramaja u Indiji. Godine 2015. osnovali su Institut za rožnjaču pri oftalmološkom institutu „L. V. Prasad”, koji je od 2015. do 2019. obavio više od 43.000 operacija i zbrinuo 223.000 pacijenata. Od 2021. godine, sa dr Sandukom Ruitom, organizuju pokretne hirurške kampove u udaljenim mestima u Nepalu, Butanu i Gani. Cilj do 2030: pregled milion ljudi i 500.000 izlečenih katarakti.

„Slepilo i siromaštvo su tesno povezani”, objašnjavaju u fondaciji. „U siromašnim zajednicama, kada izgubiš vid, gubiš posao, a često neko iz porodice mora da napusti školu ili posao da bi brinuo o tebi.” Izabel je prvi kamp videla u Čarambi, u Nepalu, dok su bili vereni: „Da vidiš kako jedna jednostavna operacija vraća vid nekome ko je deceniju živeo u mraku - to ti menja život.” Fondacija finansira i istraživanja, među kojima i biomaterijal GelCORE za popravku povreda rožnjače bez operacije, kao i bionske ruke štampane na 3D štampaču za decu i mlade sa razlikama u udovima.

Tu je i pitanje koje ova priča nosi sama po sebi. „Pošto ga finansiramo sopstvenim sredstvima, mi odlučujemo gde ide svaki evro i odgovaramo direktno”, kaže Izabel. Više od 43.000 operacija nije marketing - to su ljudi koji ponovo vide. Ali kad donator kaže da „odgovara direktno”, ostaje pitanje: pred kim? U ovom modelu prioritete pomoći ne određuje institucija, već jedna porodica - čiji dom na vodi ima 21 člana posade. Efikasno, nesumnjivo. Ali sme li svet da zavisi od toga šta je neki milijarder odlučio da smatra važnim?