Dobiješ žalbu za tender, a advokata plaćaš sam: izmene Zakona o javnim nabavkama u ponedeljak pred poslanicima

Zamislite firmu koja je dokazala da je jedna državna institucija nezakonito sprovela tender. Državna komisija za žalbe po javnim nabavkama dala joj je za pravo, postupak je poništen. Normalno bi bilo da institucija koja je pogrešila pokrije troškove. Prema izmenama Zakona o javnim nabavkama, o kojima poslanici treba da glasaju u ponedeljak, 26. oktobra, to neće biti tako. Advokata će platiti firma koja je pobedila.

Ključ je u članu 16 vladinog predloga, koji menja član 166 postojećeg zakona. Ako žalba bude usvojena, ugovorni organ će nadoknaditi samo administrativnu taksu i naknadu za vođenje postupka. Za punomoćnika, predlog je kratak: „Ukoliko stranka angažuje punomoćnika za zastupanje u žalbenom postupku pred Državnom komisijom, troškove punomoćnika snosi o svom trošku”.

Skuplja žalba, jeftinija greška

Paketom poskupljuje i sama žalba. Naknade za vođenje žalbenog postupka, prema vladinom obrazloženju, povećavaju se sa dosadašnjih 50 do 200 evra na 150 do 600 evra, zavisno od vrste postupka. Cilj je, kaže predlagač, manje neosnovanih žalbi i efikasnija pravna zaštita. Paket donosi i više pragove za nabavke bez formalne tenderske procedure, širu upotrebu elektronskog tržišta i češću primenu najboljeg odnosa cene i kvaliteta. Sve je to upakovano pod Reformsku agendu i Plan rasta EU.

Advokatska komora već je poslala pismene primedbe institucijama. Prema njoj, rešenje je dodatni finansijski teret za firme, obeshrabruje pravna sredstva i može da oslabi kontrolu zakonitosti tendera. Upozorava i na novi talas sudskih sporova za naknadu štete, koji bi doneli dodatne troškove i samom budžetu. Deo advokata ide i dalje i smatra da je izmena suprotna Ustavu i nekolicini zakona, od Zakona o advokaturi do Zakona o obligacionim odnosima.

Ko dobija, a ko gubi

Logika je jednostavna. Firma koja će morati da plati i veću taksu i advokata iz svog džepa, čak i kada je u pravu, dobro će razmisliti da li uopšte da se žali. Manje žalbi znači manje otkrivenih nepravilnosti pre potpisivanja ugovora. A to znači više slobode za uzak krug službenika koji odlučuju ko će dobiti tender. Ugovorni organ, s druge strane, gubi i onu minimalnu kaznu koju je do sada plaćao kada pogreši.

Advokati koji su govorili anonimno podsećaju na „Skoplje 2014” kao primer onoga što se dešava kada velika javna potrošnja nema pravu kontrolu: posledice se vide tek kada se novac potroši. A Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava za 2026. godinu navodi javne nabavke kao oblast sa visokim rizikom od korupcije. Samo 20 odsto anketiranih kompanija ocenjuje nezavisnost tela za žalbe kao veoma ili prilično dobru, naspram 37 odsto lane.

Dakle, poverenje u žalbe pada, a odgovor države je da žalba postane skuplja. Ako je ovo reforma po evropskom modelu, zašto od nje najviše dobijaju oni koji prave greške na tenderima?