Nekoliko dana pre nego što predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sleti u Skoplje, vlada šalje novu poruku ka Briselu: razgovori sa Bugarskom da više ne budu samo bilateralni, već u evropskom formatu, sa predstavnicima EU za stolom. Premijer Hristijan Mickoski kaže da je poželjno da se dijalog sa Sofijom nastavi uz posredovanje evropskih predstavnika, kako bi se čuli argumenti obe strane. Crvene linije, dodaje, ostaju - bez ustupaka.

U pozadini stoji tekst briselskog Politika, koji, pozivajući se na dva visoka predstavnika Komisije, piše da EU priprema „putokaze” za pristupanje za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju. Makedonije, Kosova i Bosne i Hercegovine nema na toj listi.

Mickoski vest niti potvrđuje, niti prihvata. „Tu informaciju je objavio jedan medij, ne znam da li je tačna, a ako je tačna, treba pitati EU zašto je tako”, izjavio je on, podsećajući da je zemlja ispunila najveći deo reformi iz Reformske agende i Plana rasta. „Ako je pristupanje EU proces u kojem se ocenjuje na osnovu zasluga, za mene je ovo nelogično.” Njegove informacije, kaže, su drugačije.

Posrednik - izlaz ili još jedna čekaonica?

Ideja o evropskom posredovanju ima svoju logiku. Skoplje odavno traži garancije da ispunjavanje sadašnjeg uslova - ustavnih izmena kojima bi Bugari ušli u Ustav - neće biti praćeno novim zahtevima iz Sofije. Otuda i insistiranje na „predvidljivosti”. Brisel, s druge strane, ostaje pri stavu da su upravo te ustavne izmene sledeći neophodni korak. Za sada nema zvanične potvrde da je bilo kakav novi format zaista dogovoren.

Opozicija ne kupuje priču. Iz SDSM-a optužuju premijera da je građanima oduzeo evropsku budućnost, retorikom koja se teško može pomešati sa diplomatijom: „Nema dva Mickoskog. Postoji jedan arambaša. U opoziciji brani kolektivni interes. Na vlasti ga prodaje.”

Makedonija je kandidat za članstvo od 2005. godine. Ukrajina i Moldavija su kandidatski status dobile 2022. godine, a prema Politiku već su na listi za putokaze. Posrednik može da pomogne samo ako ima jasan mandat i rok. Bez toga, pitanje je da li dobijamo rešenje - ili još jedan šalter pred kojim ćemo čekati, ovog puta sa evropskim pečatom.