Bugarska sutra izlazi na osme parlamentarne izbore za pet godina. Osme. Nijedna vlada nije završila pun mandat, zemlja ciklično prolazi kroz tehničke vlade, krhke koalicije i kratkotrajne saveze koji redovno padaju usred skandala. Poverenje glasača je na istorijskom minimumu.

Bivši predsednik Rumen Radev, koji je nedavno podneo ostavku da bi se kandidovao na izborima, vodi u anketama sa novoformiranom partijom "Progresivna Bugarska" sa oko 33% podrške. Paradoks? Bugarska je ušla u Šengen i usvojila evro upravo u ovom periodu haosa - bez funkcionalne vlade i bez usvojenih državnih budžeta.

Neposredni povod za ove izbore bili su masovni protesti krajem 2025. - najveći u poslednjim decenijama. Nezadovoljstvo kontroverznim budžetskim predlogom preraslo je u širi otpor protiv političkog establišmenta. Dva lika posebno su privukla javni gnev: Bojko Borisov, lider GERB-a i bivši premijer, i Deljan Peevski - kontroverzni oligarh koji vodi Pokret za prava i slobode i koji je pod sankcijama Velike Britanije i SAD za navodnu korupciju i podmićivanje.

Posmatrači povlače paralele između Radeva i mađarskog premijera Viktora Orbana - ali sa suprotnim implikacijama. Neki vide ohrabrujući presedan od nedavnog visokog izlaska na izborima u Mađarskoj koji je okončao Orbanovu 16-godišnju vladavinu. Drugi upozoravaju na zabrinjavajuće paralele, posebno Radevljev otpor prema vojnoj pomoći Ukrajini i njegovo dosledno zalaganje za dijalog sa Moskvom.

Za Makedoniju, ovo nije daleka priča. Sused koji za pet godina ne uspeva da formira stabilnu vladu, a pritom ulazi u Šengen i evrozonu - dok mi čekamo i osnovne korake ka EU. Da li je bugarski haos upozorenje ili ohrabrenje? Zavisi koga pitate.