Deset osuđenika u Makedoniji kaznu izdržava kod kuće, sa elektronskom narukvicom na nozi umesto rešetaka. Sistem koji na papiru zvuči moderno - ali njegova prava cena meri se u nečemu drugom.

Prema podacima, ukupno deset lica trenutno izdržava kaznu putem elektronskog nadzora - ostaju u svojim domovima, a njihovo kretanje se prati danonoćno preko elektronske opreme. Sistem vodi Uprava za izvršenje sankcija, sa probacijskim službama na lokalnom nivou i Odeljenjem za elektronski nadzor koje obezbeđuje monitoring 24 časa. Svako kršenje uslova, kako poručuju nadležni, odmah se evidentira i prijavljuje sudu.

Pravni osnov nije isti za svih deset. Kod četvorice reč je o presudama kojima je direktno određeno kućno izdržavanje - jedna iz Osnovnog suda u Velesu i tri iz suda u Prilepu. Kod ostalih šestorice, sudovi u Strumici, Ohridu i Kičevu naknadno su preinačili zatvorske kazne u kućni pritvor. Sistem je počeo da funkcioniše krajem prošle godine, što znači da je još uvek u svojim prvim mesecima.

Na prvi pogled, priča je pozitivna - manje ljudi u prepunim zatvorima, manji trošak za državu, veća šansa da osuđeni ostane povezan sa porodicom i poslom. Ali baš tu počinje pravi test. Elektronska narukvica vredi tačno onoliko koliko vredi sistem iza nje. Ako je monitoring ozbiljan i kršenja zaista završavaju pred sudom, onda je ovo korak napred. Ako je samo uređaj koji pišti u praznoj kancelariji, onda je samo jeftiniji način da kazna izgleda odslužena, a zapravo nije.

Pitanje koje ostaje nije da li je tehnologija dobra - ona funkcioniše u desetinama zemalja - već da li su institucije iza nje spremne da je koriste kako treba. Zato što deset narukvica danas lako mogu da postanu stotine sutra, a razlika između prave alternative zatvoru i tihog bekstva od odgovornosti krije se upravo u tome koliko ozbiljno neko prati one koji ih nose. Moderna oprema u rukama koje je ne koriste kako treba, ostaje samo - oprema.