Sedmorica planinara iz Zenice penjali su se na Elbrus, najviši vrh u Evropi. Ušli su u snažnu buru na visini preko pet hiljada metara. Dvojica su spuštena živa i dobila su medicinsku pomoć - Kemal Vidimlić i Haris Adilović. Za ostalu petoricu spasilačke ekipe stigle su prekasno.

Ruske vlasti saopštile su da su tela dvojice planinara, pronađena na 5.350 metara, spuštena u podnožje. Još tri tela spasioci su locirali, ali nisu mogli da ih evakuišu - „jaki vetrovi” i uslovi koji, kako su saopštili, otežavaju celu operaciju. Prema medijima u Bosni i Hercegovini, ekspedicija je imala sedam članova. Ruska agencija RIA Novosti, pozivajući se na policijske izvore, potvrdila je njihovu državljansku pripadnost pre nego što su to učinili zvanični organi.

Planina koja se ne potcenjuje

Elbrus je visok 5.642 metra i nalazi se severno od gruzijske granice. U planinarskim krugovima ima reputaciju koja ne odgovara njegovom statusu „najpristupačnijeg petohiljadara” - na njega se penju desetine hiljada ljudi godišnje, uključujući i dobro pripremljene amatere, a upravo je to deo problema. Vrh je tehnički blaži od drugih petohiljadara, ali se vreme na njemu menja u roku od nekoliko minuta. To nije planina koja ubija strminom. Ubija promenom.

Ovo je i ruta na kojoj, godinama, regionalna planinarska društva sa celog Balkana vode ekspedicije - Elbrus je za mnoge ljude sa ovih prostora prvi pravi veliki vrh, korak pre Alpa ili Himalaja. Zato ovo nije daleka vest.

Pitanja koja ostaju otvorena

Kada se grupa od sedmorice penje na visinu preko pet hiljada metara, a vraćaju se samo dvojica, prvo pitanje nije o hrabrosti. Pitanje je o prognozi. Kakvu je vremensku prognozu ekspedicija imala pred uspon? Ko je odobrio rutu i u kom vremenskom prozoru? Da li je na Elbrusu, planini sa zvaničnim spasilačkim službama i registracijom grupa, neko upozorio šta dolazi?

Ruska istražna komisija vodi postupak. Iz iskustva sa ruskim istragama u dalekim planinskim predelima, izveštaj će stići, ali ne uskoro i ne mnogo detaljan.

Zenica čeka

U međuvremenu, u Zenici se čeka - tri tela su još na planini, a spuštanje zavisi od istog onog vremena koje ih je zatvorilo gore. Ovo je najteži deo, onaj o kojem nema saopštenja: porodice koje znaju gde su njihovi ljudi i ne mogu da ih vrate kući dok se vetar ne smiri.

Balkan ima dugu tradiciju planinarenja i još dužu tradiciju improvizacije u svemu ostalom. To dvoje obično ide zajedno dok se ne sretnu sa planinom koja ne prihvata improvizaciju.