Preminuo Goran Bare, frontmen Majki: roker koji nikada nije krio svoju borbu

Goran Bare, pevač i autor hrvatske rok-grupe Majke, preminuo je u 62. godini života. Članovi benda pronašli su ga bez života u njegovom stanu u zagrebačkom naselju Sopot. Policija je posle uviđaja utvrdila da na telu nema tragova nasilne smrti - Bare je preminuo tokom noći, u snu.

Kraj nije došao bez upozorenja. Krajem septembra pozlilo mu je tokom nastupa u Makarskoj i koncert je prekinut već na prvoj pesmi. Bend je najavio dvomesečnu pauzu da se odmori i oporavi. Članovi Majki Mario Rašić i Alen Tibljaš ispričali su da su ga poslednjih pet godina pokušavali da ubede da se leči zbog zdravstvenih problema - bez uspeha.

Od Vinkovaca do vrha roka

Rođen je 16. avgusta 1965. godine u Vinkovcima. Krajem 1984. godine osnovao je Majke, bend koji je spajao garažni rok, bluz i pank, s njegovim prepoznatljivim glasom u centru. Prvi album, „Razum i bezumlje”, izašao je 1990. godine, a zatim su usledili „Razdor” i „Milost”. Veliki proboj došao je 1996. godine sa „Vrijeme je da se krene” - albumom s kog su pesme poput „Mene ne zanima” i „A ti još plačeš” postale klasici.

Posle raspada Majki, Bare je nastavio solo, s pratećim bendom Plaćenici, i iz tog perioda je jedna od njegovih najpoznatijih pesama, „Put ka sreći”. Majke su se ponovo okupile 2007. godine, a album „Teške boje” 2012. godine osvojio je šest nagrada „Porin”. Poslednji studijski album, „Nuspojave”, izašao je 2018. godine. I posle toga, uprkos zdravstvenim problemima, nastavio je da nastupa po Hrvatskoj i regionu.

Život koji nije krio

Njegov život obeležili su gubici koje bi malo ko podneo. Godine 1989. u saobraćajnoj nesreći poginula su trojica njegovih prijatelja, među njima i gitarista Majki, Marin Pokrovac. Njegova supruga Mirjana preminula je u decembru 1995. godine od predoziranja, sa samo 27 godina, kada je njihov sin Miran imao nešto više od godinu dana. Bare se godinama borio sa zavisnošću od heroina i alkohola i o tome je govorio otvoreno, bez izgovora, u intervjuima i u pesmama.

U jednom od poslednjih intervjua, početkom septembra, rekao je: „Ne bih želio nikome da doživi ono što sam ja doživio, ali i to je život. On je i tuga i plač, i smijeh i glad. Sve je to život i ni zbog čega se ne treba sramiti.” O bendu je rekao: „Da nema njih, ne bi bilo ni mene. Oni su mi najbolji prijatelji i jedini ljudi koji me razumiju.”

Gitarista Davor Rodik oprostio se jednom rečenicom: „Pamtiću ga po tome što je bio jedinstven i što je bio Goran Bare.”

Generacije koje su odrasle uz rok nekadašnje zajedničke scene ovaj obrazac znaju predobro: talenti koje publika slavi, a njihova borba sa zavisnošću vodi se pred očima svih, godinama. Bend je pokušavao pet godina. Koliko njih uopšte dobije pomoć koja im treba - na vreme?