Alta banka pala pet dana posle izbora u Srbiji: Viceguverneri traže da tužilac uđe u sopstvenu Narodnu banku

U 02:34 časa u noći između petka i subote, Narodna banka Srbije objavila je da oduzima dozvolu za rad Alta banci. Izvršni odbor zasedao je vanredno prethodne večeri, pet dana pošto je na izborima 25. oktobra pala vlast Aleksandra Vučića. Zvanično obrazloženje: finansijsko stanje značajno se pogoršalo, a interesi štediša su ugroženi. Samo nekoliko dana ranije centralna banka govorila je da ne nalazi nepravilnosti u finansijskim tokovima u bankarskom sektoru. Toliko je trajao mir.

Za štediše je pravilo jednostavno. Depoziti do 50.000 evra su osigurani i isplata treba da počne za sedam radnih dana, a banku preuzima Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik. Preko te granice počinje čekanje, a stečajevi u Srbiji nisu poznati po brzini. Krediti moraju da se vraćaju i dalje. Elektroprivreda Srbije, čiji je račun bio u Alti, odmah je pohitala da kaže građanima u Beogradu da plaćene račune za struju neće plaćati dvaput.

Brojke koje lete

Mediji bliski poraženoj vlasti odmah su izvadili dve velike brojke: da je Alta prva ili druga najveća banka u Srbiji i da preko 10.000 ljudi ostaje bez posla, naravno, krivicom novih. Podaci Narodne banke Srbije govore drugo. Alta je deveta po veličini, sa 1,84 milijarde evra aktive i 2,9 odsto tržišta, a sama banka je 2025. imala 562 zaposlena.

Pravi strah je na drugom mestu. Sindikat „Sloga” upozorava na preko 8.000 zaposlenih u trgovinskim lancima „Idea”, „Roda” i „Merkator”, koji su u vlasništvu Davora Macure, i traži da se hitno utvrdi šta je s novcem za njihove plate. Lanci formalno nisu u stečaju. Ali kad padne banka vlasnika, niko ne može da garantuje prodavačicama da će plata leći na vreme.

Od menjačnice do regionalne imperije

Macura je počeo 2008. s menjačnicom. Godine 2019. za oko pet miliona evra kupio je državni udeo od 28,51 odsto u nekadašnjoj JUBMES banci, iz koje je kasnije nikla Alta. Potom su došli imovina nekadašnje fabrike traktora IMT, za koju je dao 70 miliona evra, lanci iz hrvatske „Fortenove”, planovi za kulu na Novom Beogradu, banka i osiguranje u Makedoniji i dogovor o preuzimanju „Adika” u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Sada taj dogovor gotovo sigurno pada u vodu.

Elektroprivreda je otvorila račun kod Alte bez javne nabavke, a preko banke su išle i uplate za policiju. Evropska centralna banka još je u avgustu 2024. suspendovala glasačka prava njegovoj „Alta Pej” u austrijskom „Adiku”, zbog sumnji u neprozirno poreklo kapitala i neprijavljenu kontrolu. Kritičari kažu da je imperija rasla na bliskosti s vlašću. To su za sada tvrdnje i sumnje, a ne presude. Ali ko je u Beogradu gledao kako jedna menjačnica za sedam godina postaje jedna od najbrže rastućih banaka i ništa nije pitao?

Viceguverneri traže tužioca

Najjači potez nije došao od opozicije. Četvoro viceguvernera, Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević, javno je zatražilo od tužilaštva da utvrdi sve činjenice, uključujući moguću krivičnu odgovornost u samoj Narodnoj banci. Tvrde da su za pravo stanje saznali tek na vanrednoj sednici i da je ono „drastično odstupalo” od izveštaja banke. Posebno traže da se utvrdi kada i na kom nivou rukovođenja su postojala saznanja o rizicima. Kad viceguverneri svojim potpisima traže tužioca za sopstvenu instituciju, na koga pokazuju? Guvernerka te institucije još od 2012. godine je Jorgovanka Tabaković, protiv koje je lider Demokratske stranke Srđan Milivojević podneo krivičnu prijavu.

Tužilaštvo za organizovani kriminal još je 27. oktobra zatražilo podatke o svim transakcijama Alte u inostranstvu od 27. septembra do danas. Nezvanično se govori o pokušajima da se posle izbora iznesu desetine miliona evra. To nije potvrđeno. Ali pitanje analitičara Ivana Radaka ostaje otvoreno: da li su velike sume izašle iz banke pre nego što se spustila roletna?

A šta je s Bitoljem

Tu priča prestaje da bude srpska. Alta je lane postala većinski vlasnik Stopanske banke Bitolj, uz saglasnost Narodne banke Makedonije, i danas ona radi kao Alta banka AD Bitolj. Banka je saopštila da je „likvidna i nastavlja s redovnim i nesmetanim poslovanjem” i da klijenti „mogu slobodno da raspolažu svojim depozitima”. Narodna banka Makedonije potvrđuje da odluka Beograda „sama po sebi ne znači automatsko oduzimanje dozvole”, da je domaća banka samostalno pravno lice i da prati rizike od vlasničke povezanosti. Depoziti građana osigurani su preko Fonda za osiguranje depozita. Ipak, ispred ekspozitura primećeni su ljudi koji podižu novac.

SDSM traži postupak protiv premijera Hristijana Mickoskog i guvernera Trajka Slaveskog, a Slaveski odgovara da sami transferi između država ne znače sumnjivu aktivnost. Tvrdnje o novcu prebačenom u Makedoniju za sada ostaju tvrdnje. Ali Narodna banka Makedonije kaže da je saglasnost za preuzimanje dala na osnovu sveobuhvatnog postupka i zvanično dostupnih podataka. Šta su ti podaci pokazali o grupi čijoj je firmi Evropska centralna banka suspendovala glasačka prava još 2024? Srpska centralna banka do pre nekoliko dana nije videla problem. Zato štedišama u Bitolju trebaju brojke iz Skoplja, a ne samo apel da ne veruju spekulacijama.